Uticaj namirnica na kiselost organizma

Kiselost organizma

Kiselost organizma je naziv za različita stanja u kojima je poremećen odnos kiselina i baza u organizmu, pa je pH vrednost krvi i mokraće pomerena ka kiseloj reakciji, odnosno, pH < 7,35. Suprotno stanje kiselosti organizma je baznost organizma, kada je pH vrednost krvi imokraće >7,45. Kiselost organizma je pogodna za razvijanje mnogih bolesti, pa je u zdravoj i uravnoteženoj ishrani bitno zadržati neutralnu reakciju organizma. Ovo se postiže pravim odabirom namirnica, jer kiselina neutrališe bazu i obrnuto.

Namirnice se razlikuju prema proizvodima koji nastaju posle njihove razgradnje i apsorpcije, tj. prema uticaju na pH vrednost krvi i mokraće. Kada smo zdravi, lako možemo da uspostavimo narušenu ravnotežu koja nastaje nepravilnim izborom namirnica. Postoje tri vrste namirnica:

• Alkalizirajuće namirnice, koje uglavnom sadrže katjone i povećavaju alkalnu (baznu) rezervu u krvi,
• Acidirajuće namirnice, koje uglavnom sadrže anjone i povećavaju kiselu reakciju i dovode do smanjenja alkalne rezerve,
• Neutralne namirnice, koje sadrže i katjone i anjone i koje ne dovode do kisele niti bazne reakcije. Malo je namirnica koje su neutralne.

Koje namirnice imaju kiselo, a koje bazno dejstvo?

Pregled namirnica po reakciji na pH vrednost organizma je data u sledećoj tabeli:

Neutralne namirnice se mogu prebrojati na prste: Bundeva /dinja, margarin, hladno ceđena ulja, voćni sirupi, seme susama i vitaminski čajevi.

Interesantno je da termičkom obradom alkalizirajućih namirnica, recimo voća i povrća, one postaju acidirajuće, ako se prekuvavaju i pripremaju sa uljem. Prema istraživanjima Hay-a, Sheltona i drugih, stalno unošenje većih količina acidirajućih namirnica opterećuje organizam i može biti uzrok nastajanja poremećaja i pojave bolesti. Njihova preporuka je da većina (80%) namirnica treba da bude alkalizirajuća, a samo 20% acidirajuća.

Konzumiranje acidirajućih i alkalizirajućih namirnica je naročito značajno u dijetoterapiji kod nekih oboljenja. U izboru i kombinovanju namirnica treba voditi računa da:

• Voće i kiselo povrće (paradajz) deluje sa baznom reakcijom, jer se razlažu na organske kiseline koje su u poređenju sa hlorovodoničnom kiselinom želudačnog soka ipak slabije. Zato limun daje baznu reakciju organizma, iako je kiseo kada se jede.
• Belančevine iz namirnica iako deluju acidirajuće, u želucu ublažavaju kiselinu i sprečavaju njeno negativno dejstvo. Ugljeni hidrati- skrob i šećeri nemaju takvo dejstvo, oni imaju izrazito jaku kiselu reakciju.
• Pre doručka na jedan sat povećava se nivo bikarbonata u krvi zbog pada jona hlora, pa reakcija naročito mokraće postaje bazna. Ovo je još izrazitije kod osoba koje imaju hronično baznu reakciju organizma: vegana, vegeterijanaca i laktovegeterijanaca. Čim hrana uđe u sistem za varenje, bikarbonati i joni hlora se normalizuju i mokraća ponovo biva normalno kisela.

Ako je vaša uobičajna ishrana bogata sa namirnicama koje imaju kiselo dejstvo na organizam, pokušajte da malo promenite ishranu ka drugim namirnicama, onim koje imaju bazno dejstvo. Ishrana će vam biti uravnoteženija, a i osećaćete se bolje. Zdravlje na usta ulazi. Uvek.