Mršavljenje i izgovori zbog kojih se gojimo

Zdravo mrsavljenje ili izgovor

Zdravo mrsavljenje nije prosto kao pasulj, niti je lako kao pero. Mnogi su čuli (pa čak i izmislili) gomilu razloga zašto još nisu spremni da dovedu svoju liniju u red i smršaju. Obično “nemam vremena za pripremu zdrave hrane, ili je ona skupa, ili dijeta ne deluje na mene ili hladno je napolju da vežbam ili od dijete me hvata glad”. Zvuči poznato, zar ne?

Istina je da ni zdrava ishrana ni zdrave navike nisu teške, niti skupe kakvim ih predstavljamo. Iz hrpe izgovora da ne krenemo na zdravo mrsavljenje hajde da izaberemo recimo ovih šest:

1. “Imam previše posla, dijeta nije za mene”

Imate neki haos na poslu u toku ove nedelje, dete vam je bolesno, muž radi prekovremeno, a vama ni dijeta ni zdravo mrsavljenje ne padaju na pamet, već jedete prvo ono što vam je pri ruci. Nema teoretske šanse da ponesete od kuće ni sendvič, a kamoli neku zdravu salatu, jel’ tako?

Nije. Jednostavno – loše ste se organizovali. Sve ovo se može uspešno prevazići ako uvedete zdrave navike i držite se njih. Jednostavno nađite vremena za zdraviju ishranu, posvetite se sebi i uvedite i fizičku aktivnost. Ne morate se spremati za olimpijadu, šetnja je sasvim dovoljna za početak.

1. Prvo i osnovno – napravite svoj plan ishrane i držite se njega. Imate mobilni? Super, odmah uđite u meni i namestite alarm da vas podseti na obroke. Znači jedete doručak u 8:00 i on traje maksimalno 10 minuta i ni sekunde preko. Lako je zaboraviti se kada je ishrana u pitanju. Preskakanje obroka je isto jedna od rđavih navika koju morate odbaciti.
2. Kada kupujete u supermarketu, vi  pored osnovne stvari – kupovine – takođe i šetate sa kolicima koje gurate ispred sebe. Znači, to je fizička aktivnost. Kada kupujete, birajte zdrave namirnice, povrće, voće, meso, ribu, sve što mislite da vam je potrebno za zdravu ishranu. Kad dođete iz radnje možete meso iseći i popakovati u kesice (koliko je dovoljno za obrok) pa staviti u zamrzivač. Povrće zimi nije u izobilju, već ima da se kupi smrznuto, pa kupite neke interesantne mešavine i stavite ih u zamrzivač.
3. Brze i zdrave recepte imate bukvalno svuda, pa ako uštedite vreme i u pripremi, više ćete imati vremena za sebe. Uveče izvadite iz zamrzivača ono što ste planirali sutra da pripremate. Imate multipraktik ili mikrotalasnu? Pa nećete valjda da vam sakupljaju prašinu? Upotrebite ih.
4. Svih 24 sata treba da podelite tako da vam ostane vremena za sve. Ipak, neke stvari su prioritetne, pa ih ne zaboravljajte. Dobro je imati i ventil za stres na poslu, recimo to može da bude aerobik ili nešto što vam više odgovara. Možete u društvu ili sami, po svojoj volji. Pustite na ju-tjubu neki zanimljiv video o aerobiku i vežbajte kod kuće.

2. “Kakva dijeta, kad je zdrava hrana skupa i nepraktična?”

Dijeta nije samo spisak zdrave hrane, niti je sredstvo za bušenje rupa u vašem novčaniku. Naravno da je možete da odete u najbliži fast fud i kupite gurmansku pljeskavicu od 200 dinara, ali tako nećete uneti dovoljno minerala ni vitamina, već samo ono čega već imate na pretek – masti. Ali hajde da ekonomski vidimo da li je moguće da zdrava hrana bude jeftinija od nezdrave.

Voće i povrće je jeftino, ne morate kupovati kruške iz Kine i paradajz iz Argentine, kada je zima kao sad, kupite smrznuto povrće i od voća kivi ili pomorandže i uz neko belo meso napravite zdrav obrok. Evo kako bi računica za zdrav ručak za celu porodicu mogla da izgleda:

 1 kg piletine je 360 din/kg (ima i jeftinije) + smrznuta povrtna mešavina 400g oko 100 din + crni/integralni hleb 70 din + šampinjoni 400g koji su 100 din = 630 dinara.

I dobijemo oko 1,5 kg zdrave hrane plus hleb. To naravno nije samo za jednu osobu, već za 4 “XL” osobe ili 5 manjih. Po osobi: 630/4=158 din, odnosno 630/5=126 din. Ako to nije jeftinije od 200 dinara i famozne pljeskavice, onda je matematika u Srbiji prestala da važi.

Ne morate kupovati u specijalizovanim “organskim” prodavnicama, koje su odnedavno prisutne, gde je povrće i voće skuplje (organski gajeno), ali svakako možete otići u supermarket i naći jeftinije nutritivno vredne namirnice.

O nepraktičnosti možete govoriti ukoliko je nemoguće poneti obrok sa sobom na posao ili školu, a to teško da može biti apsolutna istina. Uvek je na neki način moguće poneti zdrav obrok  sa sobom, pa makar to bila voćka, salata, zdravi orašasti plodovi ili musli/žitarice s mlekom ili jogurtom. Probajte, nije nepraktično.

3. “Od raznih dijeta mi krče creva”

Ako je dijeta na kojoj ste bili imala opšti karakter i nije bila prilagođena vama, onda sigurno ne znate da je cilj dijete da unosite manje kalorija nego što ih vaš organizam sagori održavajući osnovne potrebe (bazalni metabolizam) i kalorija koje potroši na dodatne fizičke aktivnosti. Prava dijeta ne sme da ide mnogo ispod vašeg bazalnog metabolizma, jer to onda nije zdravo mrsavljenje.

Bazalni metabolizam svih nas je različit i zavisi od više faktora. Ako unosite manje kalorija od onih za održavanje bazalnog metabolizma, bićete konstantno gladni, a telo će sagorevati rezerve koje su mu na raspolaganju. Problem je taj što neće prvo posegnuti za rezervama masti, kao što bi to bilo logično, već za ugljenim hidratima i što je najgore – za belančevinama iz mišića.

Prava dijeta za zdravo mrsavljenje je prilagođena vama što znači da će vaša dijeta imati kalorijsku vrednost toliku da vaše telo ne razgrađuje mišiće, već da se okrene protiv masnih naslaga. Ukoliko ste bili na više populanih dijeta, ali bez uspeha, krivci su neprilagođena kalorijska vrednost i neraznosvrsnost namirnica u njima, jer mnoge popularne dijete krše sva pravila zdrave ishrane. Stereotipi se najteže ruše, a jedan od njih je da su “svi kada se nađu na dijeti – gladni”. Proverite i sami.

4. “Nemam vremena za kuvanje”

Kada ovo čujem, dođe mi da odgovorim: “Zar je dvadeset minuta ili pola sata mnogo vremena da izdvojite za pripremu zdravog, a brzog obroka”? Otprilike bi toliko čekali u najbližem fast fudu ili restoranu, plus šetnja do tamo i nazad. A tamo možete dobiti toliko obilnu porciju da ćete zaboraviti svu matematiku oko kalorija. Nemanje vremena znači nemanje želje da promenite loše navike. Restoranske porcije su sve, bez izuzetka – velike, kako bi vas privukli da ručate tamo. Da li sve to morate da pojedete?

Ishrana kod kuće znači da ste ceo proces pripreme hrane stavili pod kontrolu. Tačno ćete znati koliko masnoća, začina, povrća, mesa ili šta već ide u koje jelo, i uzećete onoliko koliko vam je potrebno. S obzirom da ćete kuvati i za vašu porodicu, ne morate da preterujete u količinama koje jedete.

5. “Vežbanje je suviše naporno za mene”

Ma nemojte? A brzo hodanje? To je isto oblik vežbanja pri kojem ćete potrošiti za samo pola sata – 192 kcal (ukoliko na primer imate 80 kg). Ako vrtite pedale bicikla, potrošićete još više – 144kcal. Aerobikom – još više – 215 kcal. Džogiranjem (laganim trčanjem) – još više – 415 kcal. Sami izaberite aktivnost koja vam prija i neće vam biti naporna. Kada se zamorite – stanite, niko vas ne juri. To je pravo zdravo mrsavljenje.

Vežbanje ubrzava metabolizam, poboljšava sve vaše vitalne parametre. To je zdrava navika, koju bi trebalo da prenesete i na vašu decu. Tako se najbolje oslobađate stresa i raznih toksina iz organizma, a utiče na samopouzdanje. Isplanirajte vaš dan da ubacite i pola sata vežbanja. Istina je da će vam trebati malo da se uhodate, da se organizam navikne na vežbu, ali to će vać nakon 1-2 nedelje biti sasvim normalna stvar za vas.

6. “Ne mogu da smršam, kilogrami se vraćaju kad završim dijetu”

Osnovni problem je taj što je za većinu dijeta neka vrsta posta, odnosno suzdržavanja od hrane. Pa kada se taj post završi, zaboravljamo sve savete, planove i častimo sebe nečim ukusnim. I opet. I opet. I opet. Kad se okrenemo, shvatimo da je sav trud bio uzalud i da smo džabe držali dijetu. Da li je to zdavo mršavljenje? Ne, jer dijeta koju smo imali nije bila dobra, niti kalorijski niti raznovrsna u namirnicama. Zaželeli smo se nečega jer smo gladovali. Vratite se na 3. izgovor, jer je to uzrok.

Gladovanjem se ne skidaju kilogrami na zdrav način, već vođenjem zdravog života i usvajanjem zdravih navika. Prava dijeta vas uči kako da zdravo pripremate hranu, kolike količine su vam dovoljne i daje vam smernice za fizičku aktivnost. Što ste više fizički aktivni, više ćete moći i da pojedete, bez opasnosti da se opet ugojite. Posmatrajte hranu i u brojevima: “ovo je kaloričnije od ovoga, pa ne moram to uzeti”.

Vodite računa šta jedete i mršavljenje u toku dijete se neće završiti debljanjem posle nje. Vodite zdrav i aktivan život, ne preskačite ni doručak ni druge obroke, organizujte se i uživajte u životu. Ako vam treba pomoć, nutricionista je tu da vam pomogne.

Koji je tvoj izgovor?