Mnogi prave greške u doba epidemije korona virusa naročito vezano za hranu. Te greške mogu povećati rizik od ličnog upoznavanja sa Covid-19. Evo šta ljudi rade. Pogrešno.
1. Impulsivna kupovina
Čim je korona virus došao u Srbiju, naše navike su se promenile u gotovo svakoj oblasti. Ovo se posebno odnosi na kupovinu namirnica. Neki ljudi kupuju naveliko i šta im treba i šta ne treba, što je znak impulsivne kupovine. Ove greške su se dešavale masovno pre nedelju ili dve, a sada u mnogo manjem obimu.
Mnogi su u prvi mah bili totalno sluđeni, ali sada se to polako vraća u koliko toliko tolerantene okvire. Prva i osnovna stvar je da kupujete one namirnice prema tome kolike su vam realne potrebe, a ne prema tome šta drugi kupuju. Ne stvarajte bespotrebne zalihe, da to kasnije nebiste bacali. Svega po radnjama ima, a i vaš novčanik treba da preživi.
2. Dezinfikovanje svega
Svi ste čuli pravila da je osnovno da u prodavnici (uz mere distanciranja od drugih) nosimo rukavice (i masku) i da često peremo ruke, kao što to radimo i sa ključevima i telefonima. Neki su sve ovo shvatili doslovno da moraju i namirnice da dezinfikuju alkoholom i peru sapunom. Stručnjaci upozoravaju da za tim nema nikakve potrebe.
Hrana ne nosi rizik od dobijanja korona virusa kao na primer direktna izloženost zaraženoj osobi. Nema dokaza da se korona prenosi putem hrane, što su potvrdili i mnogi domaći stručnjaci. Mnogo je bitnije da pametno kupujete, poštujući pravila o dovoljnom distanciranju od drugih kupaca i prodavaca i bićete sigurni.
3. Kupovina bez zaštitnih sredstava
Postoje i suprotni slučajevi prethodnom u kojem osobe kupuju baš kao i da je bilo koji drugi ponedeljak ili četvrtak, ne obazirujući se na preporuke o zaštitnim merama ili propisnom odstojanju od drugih. Ne pravite ovakve kardinalne greške!
Ako vam je stalo da se zaštitite i da utičete i da se drugi zaštite, nosite masku i rukavice kada god i gde god idete u kupovinu. Ove preporuke su proistekle iz iskusva ih Vuhana, gde je nošenje zaštitnih sredstava bilo obavezno. I sami smo svedoci da je to kod kineza bilo izrazito delotvorno.
Kada idete u kupovinu, u prodavnicama možete dotaći mnoge površine, od kolica, kvaka,… bukvalno svega. Bitno je da posle toga nikako ne dodirujete svoje lice rukama.
4. Pravac – supermarket!
Ovo vreme pandemije definitivno utiče da shvatimo koliko smo zavisni od supermarketa. Kad ćemo da shvatimo da je pametnije da svratimo do mini marketa tu u blizini ili ribarnice ili neke druge prehrambene radnje u komšiluku, pre nego u veliki supermarket?
Stvar je u brojevima. U velike markete od samog otvaranja uđe ogroman broj kupaca. Ljudi čekaju u redu nekih 15-20 minuta pre otvaranja sa kolicima/korpama u redu ispred. Uglavnom se ne drži propisno odstojanje iako se dezinfikuju kolica i nose zaštitne maske.
Kod malih prodavnica znatno manja je i cirkulacija ljudi, dakle manji je i rizik od oboljevanja. Tu možete da tempirate i vreme kada skoro nikoga nema u radnji. Naravno, mnogo manji je i izbor namirnica, što dosta ljudi obeshrabruje da kupuju tamo.
Oni veliki sigurno neće propasti, a ovi mali poprilično računaju i na nas, čak i u vreme korone.
5. Samo konzervirano je OK
E, pa nije OK. Konzervirana hrana je oskudna sa nutritivno vrednim sastojcima. Paštete, naresci, riba, kao i razno povrće poput krastavčića, cvekle, ajvara, pinđura, maslina… sve je to prerađena hrana na visokim temperaturama gde su hranjivi sastojci svedeni na najmanju meru. Ali zato soli, šećera, zasićenih masti (kod mesnih konzervi) toga ima… poprilično.
Gotova jela, čorbe i sve ostalo iz tegle i konzerve nepovoljno utiču na imunološki sistem. Zato, zamenite konzerve sa nutritivno vrednim namirnicama, bilo svežim ili smrznutim. Proleće je, sezona svežih namirnica je krenula!
Opšte mere postupanja sa hranom
Kada kupujete, birajte očima. Po dolasku kući, sve namirnice stavite na određena mesta: frižider, zamrzivač, špajz. Ono što odmah pripremate dobro operite tekućom vodom, kuvajte, pecite, već na uobičajen način pripremajte jelo. Ako se namirnica jede u svežem stanju (na primer salata ili voće) normalno se opere, bez sapuna i drugih sredstava za dezinfekciju.
Sapun nije namenjen za pranje hrane i njegovom upotrebom može da dođe do mučnine, povraćanja, dijareje. Ako ste sebi ipak uvrteli u glavu da je najbolje da operete sve namirnice, onda to i uradite. Onda koristite četku za pranje namirnica ali ne zaboravite posle toga da operete i tu četku.
Ako u radnji nađete upakovano povrće u kesu ili foliju, možda i to nije loša ideja za kupovinu. Obično su u većim marketima upakovane sveže namirnice: pečurke, šargarepa, čeri paradajz, zelena salata, iceberg salata, rotkvice, zelen, a mogu se naći i kivi, jabuke, tikvice, brokoli, meso, riba i prerađevine i sva organska hrana.
Kuvanje, zamrzavanje
Prema objavljenim preporukama, dovoljno je kuvati hranu na temperaturi od oko 65 stepeni da se unište virusi. Uvek je bila preporuka da se sveže namirnice pre kuvanja operu, tu nema greške ni tokom epidemije.
S druge strane, virus više toleriše hladnoću pa ga zamrzavanje neće uništiti. Kako se sva zamrznuta hrana po otapanju termički obrađuje, ovaj način čuvanja hrane sasvim zvuči prihvatljivo, a virus to sigurno ne može preživeti.