O faktorima koji utiču na usporavanje metabolizma je bilo reči u prethodnom članku, pa evo nastavka. Metabolizam je kao što sam rekla, način na koji vaše telo pretvara hranu u energiju. Nije to samo ono kako se osećamo dok smo se ugojili, već i opšte pitanje zdravog, uravnoteženog života.
Spavate u pretoploj sobi
Nije uvek dobra ideja da vam spavaća soba bude pretopla. Sobne temperature od 24°C sprečavaju vaše telo da stvara smeđu mast, koja je puna ćelija koje sagorevaju kalorije.
Šta možete da uradite: Spuštanje termostata na 19°C pre spavanja povećava nivo smeđe masti. Kada je napolju hladno, to možete učiniti i redovnim brzim šetnjama.
Neki lekovi
Neki lekovi mogu usporiti vaš metabolizam. To uključuje mnoge antidepresive i određene antipsihotike koje lekari koriste za lečenje šizofrenije. Mnogi drugi lekovi, poput onih koji usporavaju rad srca, takođe mogu imati taj efekat.
Šta možete da uradite: Razgovarajte sa vašim izabranim lekarom ukoliko primetite da nova terapija koju ste debili može ukazivati na usporen metabolizam. Možda postoji alternativni lek koji biste mogli da uzmete umesto toga.
Nedovoljan unos ugljenih hidrata
Naravno, smanjenje unosa nezdravih ugljenih hidrata može vam pomoći da upravljate svojom težinom i brže sagorevate masti. Ali vašem telu su potrebni za proizvodnju insulina. Ako stalno unosite malo ugljenih hidrata tada i proizvodite manje ovog ključnog hormona. Posledica je usporavanje metabolizma i vi ne sagorevate onoliko kalorija kao nekada.
Šta možete da uradite: Koristite ugljene hidrate iz voća, povrća i žitarica koje su bogate hranljivim materijama, poput slatkog krompira (batat) i integralnog pšeničnog brašna. Oni će držati vaš metabolizam pod kontrolom i odbiti one žudnje koje mogu da vas skrenu sa puta.
Noćna smena na poslu
Raditi u noćnoj smeni zbunjuje vaš prirodni ciklus spavanja i buđenja. Te promene mogu uticati na usporavanje metabolizma i dovesti do drugih problema poput dijabetesa i gojaznosti.
Šta možete da uradite: Uskladite svoj režim ishrane i dnevni raspored aktivnosti. Ako radite noću i ne možete to da promenite, izbacite svu džank fud u sitne sate i koncentrišite se na nutritivno bogate, a kalorijski adekvatne obroke. Bez prejedanja i bez nalivanja kafom i alkoholom. Neka vam užine budu kratke i bez prerađene hrane. Umerenost je vrlina.
Promena vremena obroka
Kada jedete, važno je koliko i ono što jedete. Preskakanje obroka ili hvatanje zalogaja u pokretu stvara prepreku u trci koju zovemo metabolizam. Promena vremena obroka može izazvati haos u vašem metabolizmu i povećati rizik od srčanih oboljenja.
Šta možete da uradite: Razmislite o redovnom obroku sa svojom porodicom i pridržavajte se toga.
Hronični stres
Kada ste u stresnoj situaciji, vaše telo proizvodi hormon koji se zove kortizol. Namenjen je da vam pruži brzi nalet energije. Ali ako ste konstantno u zoni stresa, telo misli da još uvek treba da se borite, tako da nastavlja da proizvodi kortizol. Visok nivo ovog hormona otežava vašem telu da koristi insulin. To koči vaš metabolizam i podstiče povećanje telesne težine.
Šta možete da uradite: Pronađite načine na koje možete da se oslobodite stresa. Dišite duboko. Radite nešto što volite. Pronađite ono što vam odgovara. Nađite neki hobi, zaokupirajte misli pozitivnim idejama.
Ishrana sa visokim sadržajem masti
Ishrana sa puno masne hrane poput masnih burgera, pizze, palačinaka, kremastih masnih torti i kolača nikada nije dobra ideja. To menja način na koji vaše telo razlaže hranu i hranljive materije. Takođe utiče na sposobnost vašeg tela da koristi insulin. To se zove insulinska rezistencija i povezuje se sa gojaznošću i dijabetesom.
Šta možete da uradite: Opredelite se za više voća i povrća i pijte više vode. Pasulj, paprika i morski plodovi su takođe dobre ideja za namirnice koje možete uvrstiti u vaš jelovnik.
Ako eliminišete faktore koji utiču na usporavanje metabolizna, primetićete da se osećate bolje, a i misija mršavljenja na koju ste već zaboravili postaće realnost. Verujte u to.
Budite mi zdravi.