Kada pričamo o masti, prvo pomislimo na masne naslage na butinama, zadnjici ili stomaku. Šta u stvari znamo, a šta tek treba da saznamo o masnoći koju imamo, gde i koliko je imamo?
Za većinu telesna mast zvuči loše u svakom pogledu. Žene prirodno imaju veću količinu masnoća od muškaraca, pa ih više muče naslage oko kukova i zadnjice. Muškarce više brine taj pivski stomak koji im kvari liniju. Masti u telu su ono što nas muči, nervira i tera na akciju.
S druge strane, naučnici tek počinju da upoznaju telesnu mast u punom obliku. Masti imaju više funkcija u telu nego je prvobitno smatrano. Postoji tri vrste masti u našem telu: bela, smeđa i visceralna, a po lokacijama imamo je na stomaku, kukovima, zadnjici…
Masti u telu imaju dvojaku ulogu.
- Višak kalorija se može skladišti na siguran način kao mast, a u slučaju potrebe možete koristiti ove zalihe
- Masti oslobađaju hormone koji kontrolišu metabolizam.
Bela mast
Bela mast je dominantna vrsta masti u organizmu. Zadatak bele masti je da skladišti energiju i proizvodi hormone koji se potom izlučuju u krvotok.
Male masne ćelije kod normalno uhranjenih osoba proizvode hormon adiponektin, koji čini jetru i mišiće osetljivim na hormon insulin, što nas čini manje podložnim dijabetesu i bolestima srca.
Kada se ljudi ugoje, proizvodnja adiponektina se usporava ili isključuje. To ne valja, jer postajemo podložniji bolestima.
Smeđa mast
U nedavnim istraživanjima naučnici su otkrili da vitke osobe imaju više smeđe masti nego osobe sa prekomernom težinom ili gojazne osobe. Ono što je fascinantno – kada se smeđa mast stimulilše, možete sagorevati belu mast, odnosno uskladištene kalorije. Naučnici to vide kao potencijalni tretman protiv gojaznosti. Fora je samo pronaći način da povećaju odnos smeđe prema beloj masti ili da stimulišu postojeću smeđu mast.
Deca imaju više smeđe masti nego odrasli i to je ono što im pomaže da se zagreju. Zalihe smeđe masti opadaju kako odrastamo, ali i dalje pomažu u održavanja toplote tela. Poznato je da su naši preci u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji spavali u nezagrejanim spavaćim sobama u zimskom periodu, što im je svakako pomoglo da imaju manje naslage bele masti na sebi. Ovo u suštini potvrđuju i najnovija istraživanja i to je jedan od načina aktiviranja smeđih masnoća.
Mršave odrasle osobe imaju veći odnos smeđe masti prema beloj nego punačke osobe. Šta to u stvari znači? Ako osoba od, na primer, 68 kilograma ima ukupno 12 kilograma masti, od toga će smeđe imati samo 85 grama. Međutim, ako se tih 85 grama maksimalno stimuliše, onda će osoba moći da svakodnevno sagori ekstra 300-500 kalorija. Nedeljno to je gubitak od pola kilograma.
Zdrav način života u kombinaciji sa zdravom dijetom i režimom vežbanja čini nas mršavijim i zdravijim.
Potkožne masti
Potkožna masnoća se nalazi direktno ispod kože i sastoji pretežno od bele masti. Možete je izmeriti kaliperima, koji mere debljinu kožnih nabora što je jedan od načina za procenu gojaznosti.
Potkožna mast na butinama i zadnjici nije toliko loša kao druge vrste masti, posebno dublja, visceralna masnoća. Postoje novi dokazi da opasnost da imate veliki stomak ne leži samo u dubokoj visceralnoj već i u potkožnoj masti.
Visceralna mast
Visceralna, abdominalna ili „duboka“ masnoća obavija unutrašnje organe i čini probleme po vaše zdravlje. Kako znati da li je imate? Prosto: ako imate veliki struk / stomak, naravno da imate visceralnu masnoću.
Visceralne masti povećavaju rizik od dijabetesa, bolesti srca, moždanog udara, pa čak i demencije.
Smatra se da visceralna masnoća igra veću ulogu u rezistenciji na insulin, što povećava rizik od dijabetesa, više od ostalih masti.
Visceralna mast može uticati na veću verovatnoću pojave demencije. U istraživanjima sa više od 6.500 ispitanika organizacije “Kajzer Permanente” iz SAD-a zaključeno je da su oni ispitanici sa najvećim stomakom imali veći rizik od demencije od onih sa manjim stomakom. Zaključak je bio tačan čak i za osobe sa prekomernom masnoćom na stomaku, ali u celini normalne težine.
Pretpostavlja se da hormon leptin koji se oslobađa iz visceralne masti, može imati neki negativan efekat na mozak. Leptin igra ulogu u regulaciji apetita, ali i u učenju i pamćenju.
Problem kod muškaraca: masti (salo) na stomaku
Mast na stomaku stekla je uglavnom zasluženu reputaciju nezdrave masti. Masnoće na stomaku su naravno i visceralne i potkožne. Njih možete tačno videti CT skenerom, ali to nije isplativo niti potrebno.
Ali ako imate veliki stomak, otkrivanje koliko je visceralnog, a koliko potkožnog nije toliko važno koliko je prepoznavanje velikog stomaka nezdravo. Žene prosečne visine sa obimom struka većim od 88 cm i muškarci sa obimom struka većim od 100 cm izloženi su povećanom riziku od bolesti.
Visceralna, abdominalna masnoća se smatra većim zdravstvenim rizikom od masti kuka ili butina, kažu stručnjaci. A to bi moglo značiti da ima lošiji efekat na rezistenciju na insulin, povećavajući rizik od dijabetesa i gori efekat na lipide u krvi, povećavajući rizik od srca i moždanog udara.
Zato, dragi muškarci, priču o pivskom stomačiću zaboravite i uzmite se u pamet.
Problem kod žena: mast na butinama i na zadnjici
Iako muškarci imaju tendenciju da akumuliraju masnoću na stomaku, nije tajna da ih žene, naročito ako su ginoidni tip (u obliku kruške), akumuliraju u butinama i zadnjici.
Novija istraživanja sugerišu da su žene u obliku kruške zaštićene od metaboličkih bolesti u poređenju sa ljudima sa velikim stomakom.
Potkožna masnoća na butinama i zadnjici nisu toliko loša kao potkožne masti u predelu stomaka. Ali koristi koje žene imaju mogu prestati u menopauzi, kada žene imaju tendenciju da se više goje u predelu stomaka.
Mršavljenje i gubitak masti
Kada se odlučite za dijetu za mršavljenje, važno je znate da ćete gubiti pre svega masne naslage. Naravno najpre je bitno rešiti se belih i visceralnih.
Osobe koje započnu program mršavljenja obično ravnomerno gube svoje telesne masnoće. Ako uz ishranu ubacite i odgovarajući fizički trening, povećatete gubitak visceralnih masnoća.
Zacrtajte svoj realan cilj, pronađite motiv i krenite u realizaciju. Verujte u sebe!