Kako najpreciznije odrediti idealnu težinu?

By | 02.05.2019.

Znate li vašu idealnu težinu?

Idealnu težinu nema svako od nas, ali da li zaista treba da težite nekom imaginarnom idealu ili zdravoj, održivoj težini pri kojoj se osećate najbolje?

Kada pomislite na kilažu koju želite i onu koju realno imate, obično su to dva različita broja. Vaga laže, naravno ;)

Ponekad je problem u načinu ishrane, ali često je znatno komplikovaniji.

Foto: Pexels

Idealna težina za vas ili za mene može biti potuno različita, ali gde većina ovde najčešće greši? Kako da najpreciznije odredimo idealnu težinu?

BMI: teorija i praksa

Iako nije najprecizniji način, u praksi najčešće koristim BMI, indeks telesne mase. BMI se izračunava na osnovu četiri faktora: težine, visine, pola i starosti.

Odrasle osobe sa BMI ispod 18,5 smatraju se neuhranjenim (u tabeli ispod – bledožuto), sa 18,5 – 25 normalno uhranjenim (zeleno), sa 25-30 su osobe sa prekomernom telesnom težinom (narandžasto), a BMI preko 30 znači gojaznost (crveno).

BMI: indeks telesne mase

Jasno je da ovaj način izračunavanja idelane kilaže nije precizan jer u obzir ne uzima fizičku kondiciju ispitanika, jer tako bodibilderi gledajući BMI uglavnom spadaju u gojazne osobe. Isto tako ni na trudnice se ne može primeniti BMI, pa je ipak poželjno naći bolji način određivanja težine.

Međutim, za brzu procenu uhranjenosti odnosno težine, BMI daje sasvim upotrebljive smernice. Svi smo mi različiti po konstituciji, zdravstvenom stanju, genetskim predispozicijama i navikama i nemoguće je odrediti idealnu težinu za sve po nekoj formuli.

Ne treba davati previše značaja brojkama na vagi i želji da se smrša više od neke granice koju vaš organizam može da podnese. Važno je da se dobro sećate na određenoj kilaži i da očuvate vaše zdravlje. Ne idealizujte idealnu kilažu.

Kako se još meri uhranjenost?

Najkraće rečeno treba vam krojački metar ili kaliper ili vaga.

  • OBIM STRUKA: Odlična metoda za procenu abdominalne gojaznosti koja dovodi do pojave dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Postoje referentne vrednosti za muškarce i za žene.
  • DEBLJINA KOŽNOG NABORA: Pomoću kalipera se meri podkožno masno tkivo i može da se koristi za procenu gojaznosti, najčešće u kombinaciji sa drugim metodama.
  • ODNOS OBIMA KUKA I OBIMA STRUKA: Koristi se u praksi, ali se ne smatra previše preciznom metodom.
  • VAGA SA MERENJEM SASTAVA TELA: Jedna od novijih metoda za utvrđivanje parametara poput količine masnoće u organizmu je metoda bioelektične impedanse (BIA). Ovaj instrument radi na principu po kojem električna struja brže prolazi kroz tkiva sa većom količinom vode. S obzirom da masno tkivo ima najmanje vode u svom sastavu, otpor tela protoku struje srazmeran je količini masnog tkiva. Merenjem električnog otpora dobijamo indeks ukupne telesne masti.

Kako funkcioniše vaga za merenje sastava tela?

Vaga za merenje sastava tela

Vaga se upotrebljava tako što se prvo unesu podaci o ispitaniku: telesna visina, uzrast i pol. Ispitanik staje bos na vagu, tako da petu i prste postavlja na posebne metalne delove vage (elektrode). Pod naponom od dve baterije od 1,5 volti ispušta se blaga struja kroz donje ekstremitete.

Kvalitetnije vage pored elektroda na samoj gazećoj površini vage imaju i elektrode koje se drže rukama (vidite sliku), tako da se kroz vagu propušta blaga struja i kroz gornje i donje ekstremitete i trup. Ja u praksi koristim upravo ovakvu vagu, jer daje najpreciznije podatke.

Metodom bioelektične impedanse meri se otpor na koji struja nailazi (masno tkivo). Uz pomoć unesenih algoritma, vaga pored težine izračunava procenat telesne masti, mišića, vode, kao i BMI i dnevnu potrebu za kalorijama. Za precizno merenje, neophodno je da se korisnik pridržava pravilnog načina upotrebe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.