Bakar je neophodan mineral koji se nalazi u svim tkivima. On igra ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i održavanju nervnih ćelija i imunog sistema. Bakar takođe pomaže telu da formira kolagen i apsorbuje gvožđe i igra ulogu u proizvodnji energije.
Većina bakra u telu se nalazi u jetri, mozgu, srcu, bubrezima i skeletnim mišićima. Previše ili premalo bakra mogu uticati na funkcioniranje mozga (Alchajmerova bolest).
Manjak bakra je retka pojava, ali može da dovede do kardiovaskularnih bolesti i drugih problema. Suplementacija bakra nije potrebna jer može dovesti do neravnoteže.
Zajedno sa gvožđem, bakar omogućava telu da formira crvena krvna zrnca.
Pomaže u održavanju zdravih kostiju, krvnih sudova, nerava i imunološke funkcije i doprinosi boljoj apsorpciji gvožđa. Dovoljna količina bakra u ishrani takođe može pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze.
Bakar i zdravlje
Nizak nivo bakra povezan je sa visokim holesterolom i visokim krvnim pritiskom. Jedna grupa istraživača je sugerisala da neki srčani bolesnici mogu imati koristi od suplemenata bakra. Istraživanja povezuju niski nivo bakra sa kardiovaskularnim bolestima.
Premalo bakra negativno utiče na imunitet, ali i na osteoporozu. Bakar ima važnu ulogu u održavanju kolagena i elastina, glavnih strukturnih komponenti našeg tela. Bez dovoljno bakra, telo ne može zameniti oštećeno vezivno tkivo ili kolagen. Bakar može pomoći u smanjenju rizika od artritisa. On takođe može imati antioksidacionu ulogu.
Koliko je dovoljno?
Preporučena dnevna doza bakra iznosi oko 900 mikrograma dnevno za adolescente i odrasle. Gornja granica za odrasle je 10.000 mikrograma, odnosno 10 miligrama (mg) dnevno. Unos iznad ovog nivoa mogao bi biti toksičan.
Nedostatak bakra
Veliki unos cinka (150 mg na dan ili više) uz unos vitamina C (preko 1500 mg dnevno) može izazvati nedostatak bakra, jer utiče na njegovu apsorpciju u u crevima.
Nedostatak bakra primećen je kod odojčadi koja umesto majčinog mleka i formule konzumira kravlje mleko. Kravlje mleko ima nizak sadržaj bakra. Odojčad do 12 meseci starosti u idealnom slučaju bi trebalo da se doje, a ako ne, hrane se mlečnom formulom. Kravlje mleko nema potrebne hranjive sastojke za ljudsko odojče.
Nizak nivo bakra može dovesti do: anemija, niske telesne temperature, preloma kostiju, osteoporoze, gubitka pigmentacije kože, problema sa štitnom žlezdom.
Bakar i mozak
Previše ili previše bakra može oštetiti moždano tkivo. To može biti posledica problema sa mehanizmima koji učestvuju u metabolizaciji bakra za upotrebu u mozgu.
Visoki nivo bakra može dovesti do oksidativnih oštećenja u mozgu. Na primer, kod Vilsonove bolesti, visok nivo bakra sakuplja se u jetri, mozgu i drugim vitalnim organima. Prekomerno nakupljanje bakra takođe je povezano sa Alchajmerovom bolešću.
Izvori bakra u hrani
- ostrige i druge školjke
- integralne žitarice
- pasulj
- krompir
- kvasac
- tamno lisnato zeleno povrće
- kakao
- sušeno voće
- crni biber
- iznutrice: bubrezi i jetra (džigerica)
- orašasti plodovi, kao što su indijski orah i badem
Pored toga, hranljive materije u hrani deluju zajedno da bi stvorile efekat značajniji od onog koji se postiže uzimanjem pojedinih hranljivih materija samostalno.
Suplementi bakra mogu da ometaju delovanje nekih lekova. To su kontracepcijske pilule, aspirin, ibuprofen, kao i lekovi za giht i čir na želucu. Svakako je potrebno konsultovati vašeg lekara.
Preterana upotreba
Nisu zabeleženi negativni efekti od normalne prehrambene upotrebe bakra, ali simptomi se mogu pojaviti ako postoji prekomerna suplementacija, visok nivo bakra u vodi za piće, kao što je bunarska voda ili voda koja se čuva u bakarnim cevima, izlaganje hemikalijama koje sadrže visok nivo bakra ili upotreba bakarnih posuda.
Simptomi toksičnosti bakra: mučnina, povraćanje, proliv i bolovi u stomaku, glavobolja, vrtoglavica, slabost, metalni ukus u ustima.