Sindrom noćnog jedenja je poremećaj ishrane, koji se odlikuje odloženim uzimanjem unosa hrane. Iako postoji određeni stepen sličnosti sa opsesivnim prejedanjem, razlikuje se od njega u tome što količina hrane koja se konzumira tokom noći nije objektivno velika, niti se dešava gubitak kontrole nad unosom hrane.
Ovaj poremećaj ishrane je prvi opisao dr Albert Stunkard 1955. godine. On predviđa večernju hiperfagiju (povećan apetit, glad) prilikom koje nastaje konzumiranje 25% ili više ukupno unetih dnevnih kalorija. Takođe predviđa se i noćno buđenje uz unos hrane dva ili više puta nedeljno. Osoba sa sindromom noćnog jedenja ima svest o svom noćnom obroku što ga definitivno razlikuje od drugih poremećaja ishrane.
Da bi imali sindrom noćnog jedenja treba da imate bar tri od navedenih simptoma:
- nedostatak apetita ujutru,
- poriv da se jede uveče ili u sitne sate,
- ubeđenje da se mora jesti da bi mogli spavati noću,
- depresivno raspoloženje,
- teškoće sa spavanjem.
Sindrom noćnog jedenja: profil pacijenta
Sindrom noćnog jedenja pogađa oba pola između 1 i 2% opšte populacije, odnosno 10% gojaznih osoba. Čak 28% svih ekstremno gojaznih osoba može imati ovaj problem.
Sindrom češće pogađa osobe koje preskaču doručak i one koje mnogo ne vode računa o uravnoteženoj i zdravoj ishrani.
Starost osoba sa ovim sindromom je od tinedžerskog doba do kasnih tridesetih. Sindom može da traje dosta dugo.
Obično su ove osobe sklone depresiji, nemaju veliko mišljenje o sebi. U toku večeri i noći imaju smanjene nivoe hormona melatonina i leptina, dakle hormona sreće i blagostanja.
Terapija
Kao pomoć u terapiji sindroma noćnog jedenja može pomoći ishrana koja sadrži serotonin, na primer banane. Rađena su ispitivanja u vezi konzumiranja banana i njegovog uticaja na serotonin u mozgu. Međutim, nisu nađeni dokazi da ishrana u većoj meri utiče na podizanje nivoa serotonina u mozgu.
Najbitnije je promeniti obrazac nepravilnog konzumiranja hrane i uobročiti se. Upotrebljavati nutritivno vredne namirnice, zdrave načine pripreme hrane i mentalno se pripremiti za promenu. Tako ćete regulisati apetit i žudnje za određenim namirnicama u noćno vreme.
Ranija pretpostavka da hrana sa visokim sadržajem proteina, kao što je ćuretina, podiže serotonin u mozgu je neosnovana.
Sa druge strane, uzimanje vitamina C i vitamine B kompleksa, kao i minerala (magnezijum, cink i bakar) pozitivno utiču na smanjenje tegoba jer direktno utiču na proizvodnju serotonina.
U svakom slučaju, osoba koja ima sindrom noćnog jedenja bi trebala da potraži stručnu lekarsku pomoć.