Kada je zdravo mršavljenje u pitanju, jedno od najvažnijih pravila je da vas ne ponese preterani entuzijazam i počnete prebrzo da mršavite. To je obično prva greška koju čine osobe koje nemaju jasno definisan plan ishrane, već se uzdaju na brojku na vagi i savete prijateljica ili poznanica.
Kada jednom krene mršavljenje, većina očekuje da svake nedelje gubi jednaku količinu kilograma, Međutim, to je uglavnom retkost, jer organizam ne funkcioniše kao robot ili kakva mašina. Dok zdrave osobe koje imaju par kilograma viška treba da poštuju osnovne smernice o zdravoj ishrani i tako izgube taj “višak”, izrazito gojazne osobe bi trebale da zbog povećanog rizika imaju nešto brži tempo mršavljenja.
Dijeta je “trening” na koji odlazite kako bi vaše telo naučilo da kroz dobro izbalansiran kalorijski deficit zdravo smrša. Ona ne predviđa gladovanje, jer gladovanje dugoročno utiče samo na dobijanje nove kilaže. Uz ovaj trening ishrane poželjno je imati i fizičku aktivnost kako bi vaš organizam bio efikasniji u sagorevanju viška kilograma.
Realni ciljevi…
Koliko kilograma je dozvoljeno smršati a da ne ugrozite sebe zavisi od raznih parametara osobe i njenih potreba, a uglavnom se za žene kreće do 1 kilograma nedeljno, odnosno 4-5 kilograma mesečno. To je preporučena opšta vrednost za prosečnu ženu. Kod muškaraca taj broj je do 7 kilograma mesečno. To dakle znači da je sasvim zdravo da prvi mesec smršate 5 kg, drugi recimo 3, treći 4, peti 2 ili već kako vaš organizam reaguje, ali nikako 10, 15, 20 ili čak 25 kg mesečno!
Dakle, ovih 4-5 kg mesečno kod žena ili 7 kg kod muškaraca podrazumevaju da ćete tim tempom ostvariti dugotrajnu telesnu težinu bez ponovne pojave gojaznosti. Naravno to predviđa i neke restrikcije, u prvom redu namirnica koje su loše. Važno je znati da količina kalorija bude adekvatna za svakodnevne aktivnosti bez rizika po zdravlje, uz pomenutu brzinu mršavljenja.
Veoma niskokalorična ishrana koja ide daleko ispod bazalnog metabolizma se praktikuje isključivo u ekstremnim slučajevima gojaznosti, koje su same po sebi sa izuzetno velikim rizicima po zdravlje (visok pritisak, dijabetes, bolesti srca, visokog holesterola u krvi, itd). Ovakva ishrana takođe nosi izrazito veliku opasnost i nikako se ne sme sprovoditi na svoju ruku.
Održavanje težine
Strategija mršavljenja ponekad podseća i na penjanje stepeništem, jer na svakom spratu ima jedan deo ravnog koje treba preći pre nego što zakoračimo na novi sprat. Ovo je više preporuka nego pravilo i donekle pomaže ostvarivanju dugoročnog cilja- trajnog mršavljenja do idealne težine.
Osoba koja smrša 10% od svoje prvobitne težine (recimo 80 – 8 = 72 kg) bilo bi poželjno da održava novu težinu oko 6 meseci pre nego što nastavi da mršavi dalje ukoliko je to njen cilj. Naravno, ova preporuka nije obavezujuća i samo pomaže da se učvrstimo u kilaži koju imamo, naviknemo organizam na nju i pripremimo se za dalje mršavljenje.
Isto tako, osobe koje su došle do idealne kilaže koju žele da održe, već su naučile kako zdravo da se hrane i naučile da uzimaju pravu vrstu i količinu hrane koja će im imogućiti da održavaju liniju.
Nema predaje!
Ako ste krenuli na dijetu i na sport a ne izgleda da mršavite, razmislite o sledećem: mišići su teži od masnih naslaga, pa povećanje mišićne mase može u prvo vreme da vas zabuni tako da pomislite da se brojka na vagi ne pomera prvih par nedelja.
Osim toga više mišića sagoreva i više kalorija pa ćete efikasnije mršaviti. Upravo zbog ovoga se preporučuje da uz plan ishrane obavezno uvedete fizičku aktivnost. Ne predajte se i osetićete kako vam se konfekcijski broj smanjuje i ostvarićete zdravo mršavljenje.