Očigledno je da postoji jaka veza između osećaja gladi i ukusa. Ono što nije očigledno je da savremena ispitivanja vezuju takođe osećaj gladi i čulo mirisa. Osobe u trećem dobu najbolje mogu osetiti ovu vezu, jer se njihov osećaj gladi menja slabljenjem njihovog čula mirisa. Za sada nije poznato šta uslovljava ovu promenu, da li je to neki spoljašnji uticaj ili normalni proces starenja.
Ono što se zna je da se želja za jelom povećava ako je čulo mirisa izraženije i obrnuto. Ovo znači da osobe sa osetljivijim nosem imaju veću predizpoziciju da se prejedaju i budu gojazni od onih sa manjom osetljivošću čula mirisa. Ovo može biti jedan od uzroka nastanka poremećaja ishrane poput anoreksije.
Proces starenja je u osnovnim aspektima poznat, a pored ostalog, smanjuje se i čulo mirisa. Uzroke možemo tražiti u akutnim ili hroničnim infekcijama respiratornog sistema, kao i alergijama. Takođe moguće je da slabljenje ovog čula nastane i kao posledica terapije za ozbiljnija oboljenja (hemoterapija, zračenje) kao i kod Alchajmerove i Parkingsonove bolesti. Takođe i rast polipa u nosu može smanjiti čulo mirisa.
Slabiji osećaj mirisa vodi ka smanjenom apetitu i mršavljenju. Nedovoljan unos hranjivih materija kod starijih osoba može izazvati niz drugih zdravstvenih problema poput osteoporoze, anemije itd.
Ljudi imaju drugačije čulo mirisa u odnosu na životinje. Nama je čulo mirisa na nižem nivou percepcije od drugih čula, dok je životinjama na višem, upravo radi pronalaženja hrane. Mi ne moramo juriti za hranom, ona je svuda oko nas.
Ako imate veći problem sa kilogramima, razmislite koliko je bitan uticaj mirisa na vas i koliko vam je miris hrane privlačan. Ukoliko ne želite da menjate vaš uobičajni jelovnik, pokušajte da u vaša jela dodate jako začinsko bilje koje će „nadjačati“ uobičajen miris hrane. Miris nane je veoma jak, baš kao i bosiljka, ruzmarina i sličnog bilja, limuna itd. Ako vam ovaj trik ipak ne uspe, makar ste obogatili vaš jelovnik nutritivno vrednim sastojcima, a višak kilograma možete rešiti na drugi način.