Nana je višegodišnja zeljasta biljka. Najvažnija od svih vrsta nane (rod Mentha) je gajena Mentha piperita L. Koja je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija. Sve druge vrste nane rastu u našoj zemlji rastu u izobilju divlje i imaju manje mirisnih sastojaka (pre svega etarskog ulja) i drugačijeg su hemijskog sastava.
Stabljika nane je visoka oko 50 cm, razgranata. Boja stabljike, lisnih drški i nerava je modra ili ljubičasto crvena. Listovi su dugački 3-9 cm.jajasto-kopljasti, tanki, sa gornje strane tamnozeleni, a sa donje strane bleđi, pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1 cm. Po obodu su nejednako zubčasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Cvetovi su sitni, ljubičasto crvene boje i udruženi u višespratne pršljenove. Najbolji list se dobija ako se dobija ako se bere u doba cvetanja biljke (jul mesec) i suši u tankom sloju.
Nana je složenog hemijskog sastava. Sadži oko 1% etarskog ulja. List je najmirisniji jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od kojeg uglavnom potiču lekovitost i prijatan miris ove biljke. Najviše ulja ima u vršnim, najmlađim listovima. Pored etarskog ulja sadrži malo tanina, gorkoh i drugih materija. Glavni lekoviti sastojak je smešten u mikroskopski sitnim kruškolikim žlezdama rasutim po površini lista. Sadržaj etarskog ulja i estara se koleba u toku vegetacije. Količina etarskog ulja raste do cvetanja (jul mesec), posle toga opada, dok procenat estara raste i posle cvetanja.
Miris nane je aromatičan, sladunjavo oštar i svojstveno prijatan na mentol, a ukus aromatičan, pri žvakanju greje, a zatim hladi.
Nana je poreklom iz zapadne Azije i sredozemne Evrope. Kroz istoriju nanu je najbolje proizvodila Engleska. U svetu je čuvena Mičam (Mitcham) nana. U Engleskoj je to stara kulturna biljka uvedena krajem srednjeg veka. Iz Engleske se gajenje raširilo svuda po svetu. Kod nas najbolji krajevi za gajenje nane su Banat i Bačka i u Srbiju uz reku Moravu i Savu.
Koristi se kao začin i kao lek. Kao začin koristi se kod pripreme pasulja, voćnih sokova i koktela, voćnih salata, konzervisanog voća i povrća, čaja, kakaoa. Čuveni je mint-umak, začinjen nanom, a služi se uz mnoge vrste mesa. Omiljena je aroma za bombone. Blaga zelena varijanta omiljena je u fondan i drugim proizvodima na bazi šećera. Upotrebljava se kao začin za sladoled, kremove i likere.
Nana se upotrebljava kao prijatan, neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, kao stomahik. Ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Upotrebljava se kod lakših oblika dijareje jer sadrži tanina.
Od nane se upotrebljava još i vrlo prijatan čaj kji se rado koristi svuda u svetu. Čaj od nane u svetu najviše popiju nordijske zemlje , naročito Švedska, zatim zemlje zapadne Evrope, potom Kanade, SAD, i Japan. Osobe koje se malo kreću, naročito onoe čiji posao zahteva puno sedenja, kao i svi oni koji imaju razne tegobe u organima za varenje, trebalo bi obavezno da piju čaj od nane.
Nana se u promet stavlja kao osušeni list nane. Nana u listu i prahu je zelene boje, a može se čuvati najviše godinu dana, posle tog roka gubi vrednost.