Infektivna mononukleoza, poznata i kao “bolest poljupca”, je akutna infektivna bolest. Uzrokovana je u većini slučajeva Epštajn Barovim virusom (EBV), a u nekih 10% uzročnik je citomegalovirus (CMV). Virus se lako dijagnostifikuje preko krvi Epštajn Barovim antigenskim testom.
Mononukleoza najčešće napada mlade
Mononukleoza najčešće pogađa omladinu i školsku decu, a virus se prenosi kapljičnim putem, potreban je bliski kontakt. Može se preneti i korišćenjem čaša, šolja, flaša, pribora za jelo. Kada virus dospe do sluzokože disajnih puteva, širi se ka limfnim čvorovima, jetri i slezini.
Inkubacija je poprilično duga (mesec dana) a potom se razvijaju otoci limfnih čvorova, gušobolja uz povišenu temperaturu, bol u mišićima, umor i malaksalost. Takođe je prisutan i gubitak apetita, kao i uvećanje slezine i ponekad i jetre. Simptomi mogu obuhvatiti i otečene krajnike, osip, žuticu, anemiju i drugo. Retko se mogu javiti i pucanje slezine, upala pluća, enecefalitis i meningitis.
Infektivna mononukleoza se leči simptomatski, dakle nema specifične antivirusne terapije. Obavezno je mirovanje i pošteda od fizičke aktivnosti, uz odgovarajući dijetalni režim ishrane uz uzimanje dosta tečnosti.
Ishrana kod infektivne mononukleoze
Bolest manje napada osobe koje se zdravo hrane, a ako niste imali u tome uspeha, evo šta možete da uradite. S obzirom da mononukleoza pored gore navedenog napada i slezinu i jetru, obavezno u ishrani morate izbaciti sve što je masno i što škodi jetri. To obuhvata:
- crveno meso (svinjetina, junetina, naročito masna mesa),
- ulje, maslac, margarin, majonez, pavlaka, topljene i tvrde sireve i skoro sve masne prerađevine,
- beli hleb i sva peciva (zaobiđite pekaru), rafinisanu industrijsku hranu (čips, krekere, kokice, keks, kremove, gazirano, poslastice…)
- konzervirane proizvode i šećer,
- sve prženo ili pohovano,
- žumanca
- alkoholna pića, gazirani sokovi, kofein, nikotin.
Šta jesti?
Treba jesti sve što nema masti, počnite sa namirnicama koje regenerišu jetru i ostale unutrašnje organe.
Koristite obrano mleko i probiotski jogurt, kefir i obavezno surutku i mladi nemasni sir. Od povrća slobodno jedite skoro sve, jer povrće blagotvorno deluje na rad unutrašnjih organa, a poželjno je uvesti i suplementaciju B vitaminima.
- jedite zeleno lisnato povrće, paradajz, crvenu papriku, šargarepu, cveklu…
- od voća sve što sadrži antioksidanse: sad u sezoni- jagode, trešnje, višnje, maline, kupine, borovnice; zimi citruse
- belo meso živine (piletina, ćuretina)
- riba, naročito bogata omega 3 masnim kiselinama
- devičansko hladno ceđeno maslinovo ulje
- integralni hleb, raženi ili hleb od proklijalog zrna
- pravilno se hidrirajte, pijte 6-8 čaša vode, a možete piti i biljne čajeve bez šećera.
Dužina dijete zavisi od rezultata AST i ALT (enzimi jetre, možete ih kontrolisati na nedeljnom nivou) – kada se oni vrate na normalu, posle dve nedelje možete polako uvoditi i ostale namirnice koje su vam zabranjene. I dalje ne opterećujte se fizičkim vežbanjem, bar nekih pola godine.
Ako vam treba uravnotežena individualna dijeta, javite se nutricionisti.