Utešna hrana je hrana koja nekome pruža utehu, udobnost ili daje nostalgičnu ili sentimentalnu vrednost. Osnovne karakteristike hrane za utehu su:
- visoka kalorična vrednost,
- visok udeo ugljenih hidrata,
- jednostavna priprema.
Osećaj utehe, udobnosti ili nostalgije može biti specifičan za pojedinca, grupu, državu ili region. Tako se i namirnice odnosno hrana za utehu mogu razlikovati na više nivoa.
Izraz utešna hrana je u SAD-u definisan pre skoro pola veka, kada se izraz “comfort food” počeo povezivati sa “bežanjem u poznato” kada se odrasli vraćaju onoj poznatoj nostalgičnoj hrani koja ih bar na kratko izvlači iz brutalnih kandži svakodnevnog stresa kojima su izloženi.
Takvu poznatu, utešnu hranu su odrasli jeli kao deca, kada su bili zaštićeni, pa konzumiranje ovakve hrane deluje kao prost mehanizam za suzbijanje negativnih emocija.
Takva hrana su, recimo, šnenokle, pileća domaća supa, griz sa rendanom čokoladom, pomfrit, sladoled… setite se svog detinjstva.
Kako deluje utešna hrana?
Konzumiranje hrane koja je visokokalorična, masna, sa dosta soli ili šećera, može pokrenuti sistem nagrađivanja u ljudskom mozgu, što daje karakterističan užitak ili privremeni osećaj emotivne uzvišenosti i opuštenosti.
Kada su kod osobe prisutna psihološka stanja, takve osobe često koriste utešnu hranu kao oblik lečenja. Oni sa negativnim emocijama skloni su jesti nezdravu hranu u nastojanju da dožive trenutni užitak koji dolazi sa njom, pa makar i kratkotrajno.
Prema istraživanjima muškarci za utešnu hranu više preferiraju masnu, slanu hranu koja ih podseća na definiciju pravog ručka (recimo domaća supa i karađorđeva šnicla), dok žene više uživaju u utešnoj hrani koja je slatka (sladoled, čokolada, parče torte…) koja ih više podseća na užinu.
Isto tako, mlađi ljudi preferiraju utešnu hranu koja je vezana za užinu u poređenju sa onima starijim od 55 godina. Takođe otkrila se i snažna veza između konzumiranja utešne hrane i osećaja krivice. Prepoznajete se?
Žene posežu za nezdravom hranom u doba stresa zbog većeg razmišljanja o težini.
Emotivni stres
Konzumacija utešne hrane posmatra se kao odgovor na emotivni stres i, prema tome, kao jedan od bitnih doprinosa epidemiji gojaznosti u ovo savremeno doba.
Dalja istraživanja ukazuju da konzumiranje utešne hrane kod muškaraca izaziva pozitivne emocije, a kod žena negativne. Efekat stresa posebno je izražen među visokoobrazovanim ženama, a samo trećina žena se zdravo hranila u vreme emotivnog stresa.
Ova pojava smo potvrđuje da je veoma bitan uticaj stresa na ishranu i da je eliminacija ili smanjenje nivoa izloženosti stresu bitan faktor lečenja od preteranog unosa utešne hrane, a time i gojaznosti.