O čemu treba voditi računa prilikom kupovine namirnica u letnjim mesecima?
Kada kupujemo hranu u ovim vrelim danima, treba da obavezno čitamo deklaraciju proizvoda kako bi se uverili da kupujemo svež i ispravan proizvod. Ako kupujemo na pijaci obratite pažnju da li je proizvod svež, kada je ubran, da li ima nekakve nedostatke i sl.
Sve namirnice koje se lako kvare mogu postati potencijalni izvor zaraze, što se u prvom redu odnosi na sveže meso, mleko i mlečne proizvode, jaja. Visoke spoljašnje temperature pogoduju bakterijama. Meso ne kupujte ukoliko nećete da ga pripremite danas ili najkasnije sutra.
Gde je najbezbednije kupovati?
Najbezbednije je kupovati hranu u prodavnicama koje imaju velik promet robe i koje poštuju sve zakonom propisane standarde čistoće i čuvanja proizvoda. Ako pak vidite da u trgovinskom objektu drže proizvode nabacane jedne preko drugih, to je siguran znak da se ne poštuju procedure čuvanja robe. Takve objekte izbegavajte.
Šta uopšte nije bezbedno kupovati na pijaci, a u kakvim uslovim držanja možemo imati poverenje?
Pijace su širom Srbije u hladnijem delu godine bezbedne za promet mlečnih proizvoda, dok su u ovim tropskim danima ovde ipak moguće pojave neispravnih proizvoda zbog uslova čuvanja proizvoda. Uvođenjem mlečnih hala u kojima su uslovi čuvanja bolji, pijace postaju bezbednije za potrošače. Što se tiče onoga što nije pametno kupovati na pijaci, to su svi složeniji proizvodi koji se prave u domaćoj radinosti bez ikakvih normi i kontrole (recimo paprika u pavlaci i sl.).
Da li je moguće spojiti domaćinski faktor, to jest pun ukus i bezbednost namirnica?
Moguće je, ako je proizvođač voljan da na neki način sertifikuje proizvodnju, jer standardizacija pored unifikovanog, prepoznatljivog (ponovljivog) ukusa znači i bezbednost za potrošača. Registrovana poljoprivredna gazdinstva su pravi primer za to. Obično su specijalizovana i rade za potrebe tržišta. Proizvode obično plasiraju kroz velike trgovinske lance, koji to znaju lepo i marketinški da isprate.
Prve asocijacije trovanja namirnicama su jaja, meso i mlečni proizvodi. Koliko mogu opasni slatkiši i istopljene čokolade? Možemo li ih staviti u frižider i ponovo jesti?
Kada pročitate deklaraciju proizvoda, obično je lako odrediti da li proizvod može i koliko da bude na temperaturi većoj od one koju naznačava proizvođač. To se može videti iz sastava i roka trajanja. Što je veća temperatura slatkiša, jasno je da im rok trajanja ističe znatno brže nego pri normalnim uslovima. Ako ste na primer držali nenačetu čokoladu sat, dva, tri u kolima i ona se istopila, bezbedno je istu po dolasku kući staviti u frižider i jesti kada očvrsne. Međutim, ukoliko ne znate koliko je na stajala tako ili je ranije bila otvorena, opšta je preporuka da takve proizvode izbegavate.
Što se tiče kolača, njihov vek trajanja je znatno kraći od čokolade (obično je 14 dana u frižideru), pa ih u slučaju visokih temperatura ipak izbegavajte. Što se tiče jaja, ona mogu podneti visoke temperature na putovanjima ukoliko ste ih prethodno skuvali i nosite ih u ljusci.
U sendvičima bolje je koristiti suvu pršutu od neke barene salame, kao i kačkavalj pre nego neki domaći sir. Svakako je za preporuku da imate putni frižider i prehrambene namirnice koje želite nositi na putovanje držati u njima. Ako putujući sa ovakvim namirnicama prelazite državnu granicu, svejedno će vam biti oduzete, pa je svakako bolje ih pojesti pre toga.
Bilo koja jela ili slatkiši koji u sebi sadrže kuvan pirinač ne trpe visoke temeprature duže vreme i brzo se kvare. Ako ste popodne u kolima pronašli sutlijaš koji ste jutros kupili i ostavili u autu, možete ga baciti jer nije za upotrebu.
Mogu li se pripremljene namirnice koje na primer ponesemo na posao pokvariti na putu do posla?
Obično ne. Ako međutim nosite neki burger ili neki drugi proizvod od mesa ili pirinča na posao, treba da znate da je po standardima nekih franšiznih restorana koji rade i u Srbiji usvojeno vreme upotrebe koje može biti kratko kao i vaš put do posla.
Kuvana jela imaju duži rok upotrebe a bitno je da ih nosite u ambalaži koja je čista. Ako na poslu imate frižider, odmah jelo ubacite u njega. Ako ste obožavalac kineske kuhinje (koja svakako sadrži kuvani pirinač), telefonom naručite sveže jelo i pojedite ga na pauzi, pre nego da ga donosite na posao.
Koji su simptomi trovanja? Šta možemo da izlečimo sami, a za šta se moramo otići lekaru specijalisti?
Trovanje hranom je pojava koja se najčešće javlja tokom letnjih meseci, a kod većine je blagog inteziteta. Sve vrste trovanja hranom imaju zajedničke simptome: mučnina, povraćanje, grčeve u stomaku i dijareju. Ako je bakterija krivac, uz pomenute treba dodati i glavobolju i groznicu. Simptomi se javljaju već posle sat-dva od konzumiranja hrane, a traju od 1 do 7 dana.
Dijagnozu trovanja lekar lako uspostavlja fizičkim pregledom i upoređivanjem simptoma. Uz to, može zatražiti i nalaz krvi i uzorak mokraće i stolice da bi se potvrdilo prisustvo bakterija ili parazita. Ukoliko ste pojeli nešto pokvareno, obavezno potražite lekarsku pomoć.
Ono što sami možete da uradite je da trovanje sprečite. Savet je da se zdravo hranite i unosite probiotske kulture, može i u obliku suplemanata. Ne opterećujte vaš želudac jakom, masnom i teškom hranom, već unosite dosta povrća, voća i nemasnog kvalitetnog mesa i ribe.
Ukoliko krenete na planinu ili banju, ne pakujte pripremljenu hranu koja je kvarljiva, već ponesite sezonsko i jezgrasto voće. To će vas držati sitim dok putujete.