Blitva je lisnato zeleno povrće koje se često upotrebljava u mediteranskoj ishrani. Za vas koji je još ne upotrebljavate, blitva se lako razlikuje od drugog zelenog lisnatog povrća po debelim stabljikama koje su prema vrsti blitve obično bele, crvene, roze ili žute boje. Blitva ima veoma hranljive listove koji se mogu naći (termički obrađene) kao sastavni deo pita, gibanica, ali i kao varivo ili (za sveže mlade listove blitve) kao salata.
Varivo, salata, pita…
U našim predelima, blitva na naše pijace stiže u aprilu i traje do maja. Blitva je jedna od izdržljivijih zeleniša, jer njena sezona berbe obično traje duže od kelja ili spanaća. Kada dnevne temperature dostignu 30 ° C sezona blitve je završena. Kao sveža, blitva je izuzetno kvarljiva, pa je najbolje upotrebiti je što pre. Za salate se koristi isključivo mlada sveža blitva očišćena od stabljike, naravno u kombinaciji sa drugim lisnatim povrćem, odnosno prolećnim zelenišem.
Zreli listovi blitve se koriste kao kuvano, a gorčina se smanjije kuvanjem, ostavljajući ukus koji je blaži nego kod kuvanog spanaća. Idealna je za čorbe, kao prilog sa krompirom i belim lukom, umesto kupusa za sarme, umesto krompira za musake, itd.
Kad joj vreme nije, u drugom delu godine, možete je ipak naći i u zamrzivačima supermarketa kao trenutno zamrznutu, poput spanaća.
Blitva kuvana u vodi daje svega 19 kcal na 100 g, a od hranjivih materija sadrži: ugljenih hidrata 4,13 g, šećera 1,1 g, masti 0,08g, proteina 1,88 g. Ima puno vitamina A (beta karotena), vitamina K (jedna od najbogatijih biljaka ovim vitaminom) i vitamina C, kao i minerala: magnezijuma, mangana, gvožđa i kalijuma.
Blitva: kada može, a kad ne?
Od antioksidanasa potrebno je naglasiti da blitva sadrži i lutein i zeaksantin, karotenoide koji povoljno utiču na mrežnjaču oka i sprečavaju makularnu degeneraciju, osnovnog uzroka slepila. Kuvanjem se vitamini gube, ali zbog njihove velike koncentracije blitva i dalje ima blagotvorno dejstvo.
Blitva ima rastvorljiva vlakana koja pozitivno utiču na rad creva i tako sprečavaju opstipaciju. Bogatstvo vitamina A znači da je blitva dobar izbor za zdravlje očiju, što će vam svakako i vaš lekar moći da potvrdi. Pored toga vitamin A deluje povoljno na zdravlje kože i kose, a ubrzava i zarastanje rana. Svi aktioksidansi iz blitve pospešuju imuni sistem, što je veoma bitno posle dugog zimskog perioda kada se i javljaju sezonske respiratorne infekcije.
Osobama u razvoju, trudnicama i osobama koje su na dijetama se blitva u ishrani svakako preporučuje, jer je veoma zasitna, ima nutritivno vredne elemente i vitamine, a deluje i kao diuretik.
Baš kao i spanać, i blitva sadrži velike količine oksalata, pa se ovo lisnato povrće ne preporučuje osobama koje imaju kamenje u bubrezima. U izvesnoj meri osobama koje imaju osteoporozu, ne preporučuje se veći unos blitve u ishrani, jer oksalati u određenoj meri sprečavaju apsorpciju kalcijuma. Iako je blitva bogata kalcijumom, on zbog prisustva oksalata teško može da se iskoristi.