Crna kafa je osvežavajući napitak kojim mnogi od nas započinju dan, a koji pripremamo (sa zadovoljstvom) kuvanjem u vodi samlevene pržene kafe. Vreme devedesetih je davno iza nas, kao i onaj opojni miris kafe iz bezbroj malih pržionica koji se pružao širom naših gradova i naselja. Naši roditelji i njihovi roditelji su od pripreme kafe pravili ceo jedan ritual, od prženja, mlevenja do kuvanja i naravno gustiranja. Današnji tempo života je značajno brži, jer su prva dva koraka gotovo iščezla, ostavljajući da se pitamo šta nam sve proizvođači kafe samelju u kesici koju otvorimo i kuvamo naš jutarnji napitak.
Činjenice su jasne: kafa deluje stimulativno na centralni nervni sistem, kao i na kardiovaskularni sistem. Najbitniji sastojak kafe je alkaloid – kofein, kojeg u kafi ima oko 1,5 %. Šolja turske kafe sadrži oko 165 mg kofeina, espreso oko 130 mg, instant oko 70 mg. Granica dozvoljenog unosa kofeina je 300 mg. Kofein pospešuje mentalnu funkciju, utiče na reflekse, koncentraciju i preciznost, pa nije ni čudo što je kafa toliko popularna kao jutarnji napitak. Dejstvo kofeina se dugo zadržava, a počinje već posle 5 minuta od konzumiranja. Sadržaj kofeina opada na polovinu za 3-6 časova, a na četvrtinu za još toliko. Osobama sa sniženim krvnim pritiskom se preporučuje 1-2 šoljice kafe dnevno, jer kafa podiže krvni pritisak. Tako već posle pola sata od konzumiranja raste krvni pritisak, koji opada tek nakon 3 sata. Veća količina kofeina, dakle broj šoljica kafe izaziva razdražljivost, hipertenziju i tahikardiju, kao i nesanicu.
Zavisnost od kafe je zavisnost od kofeina. Ukoliko redovno pijete kafu i naglo prekinete, već posle 12-24 h možete osetiti fizičke simptome koji uključuju: glavobolju, bol u mišićima, letargiju, depresiju, mučninu i povraćanje. Simptomi mogu potrajati čak i do 9 dana.
Kako kafa deluje?
Ako kafu popijete na prazan želudac dolazi do pojačanog lučenja želudačnog soka koji deluje na sluznicu i izaziva neprijatan osećaj bola. Osobe koje imaju gastritis i ulkusnu bolest, imaju jače simptome. Kafu nebi trebalo piti na prazan stomak. Čaj izaziva znatno manje lučenje sokova od kafe, pa se preporučuje kao alternativa obolelima od pomenutih bolesti.
Uobičajeno je da kafu pijemo sa šećerom i/ili mlekom. Tanin iz kafe i kazein iz mleka se spajaju u tanat-kazein, jedinjenje koje je nerastvorljivo u želucu. Mleko dakle, usporava svarljivost kafe, a resorpcija kofeina se usporava. Zbog toga se ne preporučuje kombinovanje kafe sa mlekom.
Kafom su se bavile mnoge studije, pa je utvrđeno da postoji direktna zavisnost između infarkta miokarda i količine popijene kafe. Osobe koje piju preko 6 šoljica dnevno imaju 60% veću verovatnoću infarkta u odnosu na one koji ne piju kafu. Umerene količine od 1-2 šoljice dnevno nisu veliki faktor rizika, osim ukoliko osoba ima druge rizike poput pušenja, nedostatka kretanja, loše ishrane, povećanog unosa alkohola, hipertenzije i povišenih vrednosti holesterola, triglicerida i glukoze u krvi.
Uticaj ovog crnog napitka na srce je dvojak: pozitivno je što kofein širi koronarne krvne sudove, ali negativno je to što stimuliše srčani rad i time povećava potrošnju kiseonika, pa ovaj efekat prevladava nad pozitivnim. Obolelim od ishemijske bolesti srca, arterioskleroze, stenokardije – kafa se zabranjuje. Kod gojaznih osoba i dijabetičara kafa se ne preporučuje, jer se smatra da kofein povećava žudnju za šećerom, a takođe on troši vitamine B kompleksa, kalijum i cink iz organizma.
Kafa je diuretik, pa osobe koje preteruju sa unosom (7-8 šoljica dnevno) mogu da pate od zatvora usled gubitka tečnosti u crevima. Kafa se još ne preporučuje kod kožnih oboljenja (ekcemi, akutni dermatitis), kod bolesti poprečno-prugastih mišića, kod povećane aktivnosti štitne žlezde, glaukoma, dijareje i gihta. Deca, trudnice i dojilje nikako nebi trebali da piju kafu. Nekada su nam pričali da kafu ne treba da pijemo da nam nebi porastao rep, ali sada znamo pravu istinu. Jel tako?