Скочи на садржај

Giht

gihtxGiht je poremećaj metabolizma koji nastaje usled stalno visoke koncentracije mokraćne kiseline u krvi (hiperuratemije) i stvaranjem naslaga kristala mokraćne kiseline. Ove naslage se talože u malim zglobovima (obod ušne školjke, lakat i nožni palac) i uništavaju strukturu zgloba. Giht je jedna je od najstarijih poznatih bolesti u istoriji medicine, bila je uvek vezivana za preterivanje u jelu i piću pa su je nazvali “bolest kraljeva”.

Giht se najčešće javlja kod:

  • muškaraca nakon 35. godine, a naročito starijih osoba (85-90% od svih slučajeva gihta)
  • žena u postmenopauzi
  • preterane upotrebe diuretika i cikloasparina,
  • hipertenzije
  • visokog unosa alkohola i hrane
  • pacijenta posle transplantacije
  • većeg vrednosti BMI
  • ishrane bogate crvenim mesom i morskim plodovima (belančevine i fosfati).

U našim krajevima učestalost gihta je mala, svega 0,3%, ali u recimo kod starosedelaca Novog Zelanda od gihta boluje čak 10% populacije.

Giht i ishrana

Terapija gihta se radi dvojako: lekovima – inhibitorima mokraćne kiseline i medicinskom dijetom sa sniženim sadržajem purina. Oko 85% urata se sintetiše iz mokraćne kiseline i metabolita, što znači da hrana ima mali uticaj na porast urata. Međutim, potrebno je ograničiti unos purina, jer on povećava koncentraciju mokraćne kiseline i može da provocira napade. Treba što više unositi tečnosti, oko 3 litra dnevno, da bi se smanjila koncentracija mokraćne kiseline i stvaranje kristala urata. Masti sprečavaju izlučivanje urata i zato ih treba redukovati. U principu, treba izbegavati većinu mesnih proizvoda. Ugljeni hidrati deluju suprotno, pa ih treba više unositi. Ako imate giht, od belančevina idealna namirnica je tofu sir.

Preporuke za prevenciju i za obolele od gihta:

Terapija kod gihta treba da bude usmerena na gojaznost, metabolički sindrom i hipertenziju.

1 мишљење на „Giht i ishrana“

Затворено за коментаре.