Soja – biljni protein

Soja je mahunarka najbogatija biljnim proteinima.  Soja ima dva puta više proteina od sira i mesa i čak 3 puta više od jaja. Pola šolje ima istu hranjivu vrednost kao jedna šnicla, ali sadrži manje kalorija i nema holesterola.

Sojini proteini su najbolji za ljudsku ishranu ako se mešaju sa proteinima životinjskog porekla u odnosi 1/3 prema 2/3. Soja je idealna hrana za dijabetičare i vegeterijance. Posle obroka sa sojom, nivo šećera u krvi postepeno raste, jer se soja sporo vari.

Takođe, proizvodi od soje utiču na sniženje holesterola u krvi. Kod pripreme jela možemo je kombinovati sa drugim namirnicama: pasuljem ,graškom, raznim umacima. Soja uvek mora biti pržena ili kuvana. Proizvodi od soje koje nalazimo na tržištu su: sojino brašno, sojino mleko i jogurt, pržena soja, tefu (sojin sir), tempeks (fermentisana soja), sojine klice, sojine šnicle i okara.

Zapaženo je da osobe koje jedu soju i proizvode od soje ređe obolevaju od raka debelog creva, arteroskleroze, kamena u žuči, a da oboleli od šećerne bolesti koji koriste soju bolje regulišu nivo šećera u krvi.

U Americi je 1995. godine počela da se uzgaja genetski modifikovana soja koja je bila otpornija na herbicide. Od tada upotreba genetski modifikovane soje raste naročito u Sjedinjenim Amreričkim državama gde je ove, 2010. godine prinos genetski modifikovane soje dostigao 93% od ukupnog roda soje.

U mnogim državama sveta (ne i u Americi) doneti su zakoni o zabrani upotrebe genetski modifikovanih organizama, pa i soje. U Srbiji je izričito zabranjen kako uvoz, tako i proizvodnja genetski modifikovane soje.