S vremena na vreme u SAD-u se radi revizija planova i strategija ishrane, a najnovija je podigla dosta prašine. Naime, nove dijetetske smernice Ministarstva poljoprivrede SAD i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite stavljaju fokus na proteine i mlečne proizvode sa punim sadržajem masti, dok su integralne žitarice pod jakom restrikcijom.
Novi vizuelni prikaz obrnute piramide sada znači da se gornje namirnice jedu često, a one na dnu retko. Ovo definitivno može zbuniti korisnike, jer je uvek osnova prema kojoj su najbrojnije namirnice po količinama uvek bila na dnu.
Životinjski proteini i mlečni proizvodi, kojima je nova piramida bogata, baš kao i neko povrće imaju primat nad voćem i skrobnim povrćem, dok su ovsena kaša i peciva od integralnih žitarica samo za specijalne prilike.
Stiče se utisak da postoje interesne grupe kojima ovakva piramida ishrane odgovara, ali definitivno nije u najboljem interesu svih stanovnika. Mlečna i mesna industrija će svakako na ovo gledati blagonaklono.
Da li su vlakna sada neprijatelj?
Debeloj naciji poput američke u ishrani nedostaju vlakna, pa integralne žitarice koje su dobre za mršavljenje staviti na kraj piramide je šokantno i ide protiv svih poznatih nutritivnih načela.
Ljudi nisu u riziku da budu gojazni ako jedu hleb od integralnih žitarica ili ovsenu kašu ili integralne pahuljice. Vlakna iz celih žitarica imaju ulogu u boljem kretanju creva i eliminaciji viška holesterola i ostalih faktora rizika. Žao mi je kolega i koleginica nutricionista u SAD koji će morati da usklađuju svoje planove ishrane sa ovakvom naopakom strategijom. Ja svakako neću.
Šta je još nelogično?
Relaksiranjem upotrebe zasićenih masti, uključujući i puter, rizikuje se preterivanju u unosu iako su srčane bolesti glavni uzrok smrti oba pola u SAD. Problem je i definisanje zdravih masti, koji prema novoj strategiji uključuje i puter i goveđi loj.
Nova piramida ishrane predvođa povećanje unosa proteina na 1,2 do 1,6 grama po kilogramu telesne težine dnevno. To je znatno više od preporučenog dnevnog unosa SZO od 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Pitanje je da li amerikanci znaju nešto što ostali svet ne zna? Jasno je da su preporuke o unosu proteina (čitaj mesa) gotovo udvostručene. Nepovoljne posledice ovakve politike bi mogli da plate bubrežni bolesnici.
Za razliku od prethodne piramide, najnovija ne daje bilo kakve preporuke o unosu alkohola, čak ni u opštem nivou. Jedino što se navodi da je potrebno smanjiti upotrebu alkohola.
A šta onda valja?
- Drastično smanjenje upotrebe prerađenih ugljenih hidrata (ultra prerađene hrane)
- Ograničenje od 10g dodatog šećera po obroku
- Smanjenje korišćenja mesnih prerađevina
- Smanjenje upotrebe mlečnih proizvoda sa manjim procentom masti (potvrđeno da gotovo ne utiče na smanjenje gojazne populacije).
Na kraju, treba istaći da nove smernice ne tretiraju održivost kao ni uticaj na ugljenični otisak, što je tipično za SAD. Tamo ne priznaju mnoge inicijative za ekologiju i održivi razvoj za razliku od država članica EU. Izbor hrane svakako utiče na životnu sredinu.