Pravilna i uravnotežena ishrana je prva stvar koju treba da uvedete kod bolesti masne jetre. O ovome je bilo reči i ranije, ali ukratko da ponovim: jedite u isto vreme svaki dan, neka vam ishrana bude raznovrsna i u pravoj količini. Prilagodite vaše obroke dnevnim aktivnostima i redukujte ugljene hidrate i zasićene masnoće. Detaljnije o ishrani protiv masne jetre pročitajte ovde.
Ono što želim da naglasim u ovom članku je značaj vežbanja u borbi protiv bolesti masne jetre. Baš kao i u dijetama za mršavljenje i ovde se preporučuje uvođenje fizičke aktivnosti kako bismo sagorevali kalorije koje bi u suprotnom otišle u mast. Kako to radi? Prosto.
Masna jetra i vežbanje
Povećanje telesne težine je glavni uzrok masne jetre. Manje od 5% osoba koje imaju masnu jetru ne zna za nju, delom zato što simptomi često ostaju skriveni, a takođe i zato što mnogi lekari imaju tendenciju da potcene njenu rasprostranjenost. Masna jetra se razvija sporo. Dugi periodi viška hranljivih materija poput masti i glukoze u krvi – bilo da je u pitanju ishrana, neaktivnost, stres, infekcija ili drugi uzroci – mogu preopteretiti vašu jetru. Ove dodatne hranljive materije se skladište kao mast u jetri.
Vežbanje može pomoći u obnavljanju ravnoteže, počevši od mišića. Mišići su najveći potrošač glukoze u telu, glavnog šećera u krvi, a fizička aktivnost čini da jetra sagoreva više masti i pretvara ih u gorivo za mišiće. Vežbanje takođe povećava metabolizam i kardiovaskularno zdravlje, što olakšava sagorevanje goriva aerobnim vežbama.
To pomaže u sprečavanju nakupljanja masti u jetri. Takođe pomaže u kontroli šećera u krvi (glukoze).
Insulinska rezistencija
Ako se preteruje u ishrani i to u dužem vremenskom periodu, moguće je da se razvije insulinska rezistencija, u kojem telo prestaje da skladišti višak glukoze, umesto toga ostavljajući opasno visoke nivoe šećera u krvi. Visok nivo šećera u krvi povezan je sa brojnim ozbiljnim medicinskim stanjima, uključujući oštećenje nerava, dijabetes i bolesti jetre.
Nema sumnje da loša osetljivost na insulin, ili ono što nazivamo insulinskom rezistencijom, zaista pokreće skladištenje masti u jetri. Ako osobi sa insulinskom rezistancijom sugerišete da vežba svaki dan, za tri do sedam dana može očekivati prve znake poboljšanja.
Vežbanje uz zdravu ishranu svakako pomaže!
Efekat vežbanja može biti merljiv, čak i ako ne radite ništa drugo da pomognete da jetra bolje radi. Većina pacijenata, ako bi išla u teretane 6-7 dana u nedelji, verovatno ne bi obilazili lekarske ordinacije. Mnogi nutricionisti, pa i ja, naglašavaju da je ishrana važna barem koliko i vežbanje.
Visoko prerađena hrana je puna kalorija koje uzrokuju nakupljanje masti u jetri. Belo brašno. Šećer. Slatkiši i sokovi. Masna brza hrana.
Potrebno je nekoliko minuta da se pojede mafin od 500 kalorija. Toliko kalorija je dovoljno za 40 minuta trčanja, ali nakon toga ćete biti gladni.
Kako vežbati?
Bilo koja vrsta fizičke aktivnosti je blagotvorna. Samo se krećite. Različite vrste vežbanja su efikasne na različite načine. Aerobni trening, kao što je džogiranje, sagoreva masti i sprečava njihovo skladištenje u jetri. Anaerobni trening, kao što je dizanje tegova, povećava mišićnu masu, uzrokujući zdrave promene u metabolizmu.
Ali manje je važno kako vežbate nego koliko često.
Većina istraživanja je pokazala da programi od 30 do 60 minuta dnevno, tri puta nedeljno tokom 12 nedelja, smanjuju masnoću u jetri. Najvažniji cilj je izbegavanje sedenja. I intenzitet može biti manje važan od doslednosti.
Osobe koje su dodale malo džogiranja brzom hodanju nisu izgubili više masti u jetri od onih koji su samo brzo hodali, prema istraživanju Američkog udruženja kliničke endokrinologije.
Cilj
Gubitak težine nije glavni cilj vežbanja, iako pomaže u sprečavanju povećanja telesne težine. Vežbanje može pomoći u poboljšanju masne jetre čak i ako ne vidite pomak na vagi, povećanjem mišića, sagorevanjem više glukoze i poboljšanjem insulinske rezistencije.
Vežbajte sa prijateljima, tako ćete se bolje motivisati da uspete u svome poduhvatu. Misao da vas ekipa čeka pre nego što počnete sa trčanjem ili vožnjom bicikla može imati psihološki podsticaj koji vam je potreban da se pokrenete.
Intenzitet treninga je relativna stvar. Oni koji su u boljoj formi možda žele da brzo trče nekoliko minuta, a zatim se ohlade šetnjom. Drugi možda samo žele da prošetaju hodnikom. Kretanje je bitno!
Koje je vaše mišljenje? Podelite svoj komentar.
Kombinacija zdrave ishrane u normalnoj kolicini, umerene fizicke aktivnosti i manje stresa su dobitna kombinacija za svaki skoro problem.