Zdrava težina je kolokvijalan izraz za idealnu težinu. Određuje se različitim proračunima i merenjima i ne uzima individualne osećaje kao merodavne. To je neka okvirna vrednost čemu bi trebali da težimo, ali nije u potpunosti primenjiva u praksi. Iako bi moglo izgledati logično odabrati ciljnu težinu za koju zamišljate da je idealna, to nije nužno ulaznica za zdrav život.
Zdrava težina pretpostavlja zdrav način ishrane i praktikovanje zdravih životnih navika. Mali je broj osoba koje imaju stalnu težinu u odraslom dobu. Kod većine ova brojka ide gore ili dole u zavisnosti od mnogih faktora. Realnost nije idealna, pa je cilj ponekad teško ostvarljiv. Mnoge osobe se traže tokom života i eksperimentišu sa mnogim dijetama, liposkcijom, pa čak i gastričnim bajpasu.
Mnogi prođu kroz frustriracije na tom putu i ako im je brojka na vagi jedina bitna stvar, onda su promašili suštinu. Razočarenja vode do toga da neki prestanu da maštaju o idelanim proporcijama, obliku ili težini, već želji da budu “metabolički dobro”. To znači na primer da vam nivo holesterola ili nivo šećera u krvi budu na normali ili pak, nešto treće.
Ako ste gojazni i izgubite na kilaži, vi ćete se osećati bolje, iako to ne mora da bude ništa drastično. Uprkos tome što vam kalkulator ili BMI grafikon mogu reći, ne postoji prag koji prelazite da biste odjednom postali zdravija verzija sebe. Zašto? Jer čak i gubitak težine od 5% će poboljšati vaš krvni pritisak i smanjiti holesterol, što može uticati na manji rizik od srčanih bolesti i dijabetesa. To je tačno bilo da počnete sa 150 ili 90 kilograma.
Nemogući standardi
Ako ste na putu mršavljenja, vaša idealna težina ili cilj možda nije nešto što ste sami odredili. Opsesija društva veličinom tela, BMI i brojem na skali možda je uticala na vas. Kultura u kojoj ste odrasli takođe može imati svoje standarde o tome šta je poželjno. BMI ima mnoga ograničenja, uključujući činjenicu da ovaj broj ne govori ništa o sastavu vašeg tela. Takođe ne govori ni o tome gde nosite težinu, što može uticati na vaše zdravlje.
Postoji niz istraživanja o izobličenjima slike tela u medijima. Kada su istraživači u Španiji proučavali gojazne odrasle osobe, otkrili su da su žene sa većom težinom iskusile više samokritike u vezi svoje težine i manjeg zadovoljstva telom od muškaraca. Ovo je verovatno zato što je veća verovatnoća da će žene biti omalovažene zbog svoje težine, objavili su istraživači u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje 2020. godine.
Ako imate na umu ciljnu težinu – onu za koju mislite da će izbrisati i vaše zdravstvene probleme i ostaviti da se osećate zadovoljno i samopouzdano u sopstvenoj koži – na čemu ste to zasnovali? Može biti primamljivo odabrati broj koji ste nekada težili, kao u srednjoj školi, pre dece ili menopauze ili na dan venčanja. Ali vaše životne okolnosti, koje su vas tada podržavale na toj težini, sada mogu biti potpuno drugačije. Broj koji imate na umu može zanemariti nešto fundamentalno: šta je sada izvodljivo za vaše telo.
Društvo je toliko fokusirano na kilažu i način na koji izgledate, ali važno je da okrenete razmišljanje na to kako se VI osećate i pronađete sebe.
Ponekad se može postići težina na kojoj ste srećni, ali samo uz ekstremno ograničenje, koje potiče od osećaja uskraćenosti, a često i kazne. Nasuprot tome, zdrava težina zapravo nije određeni broj na vagi, već rezultat niza svakodnevnih navika kojih se možete držati.
Verovatno najzdravija težina je ona koju možete da izdržite bez kažnjavanja ili kompenzacije u teretani i ograničavanja nakon perioda prejedanja.
Kako da znate da li imate zdravu težinu?
Ako želite da uradite najbolju samostalnu procenu vašeg stanja uradite ove dve stvari:
- U laboratoriji uradite biohemijsku analizu krvi. Proverite najpre vaš holesterol (HDL, LDL), trigliceride, šećer u krvi, gvožđe, eventuialno enzime jetre (AST, ALT). Potom izmerite i pritisak i obim struka. Da li vam je sve ovo u okvirima normalnih vrednosti?
- Procenite kako se osećate. Da li ste napravili pozitivne promene u navikama, čak i ako nisu dovele do gubitka težine? Možete li sada da se popnete uz stepenice a da ne ostanete bez daha? Imate li više energije tokom dana? Da li bolje spavate? Vaš kvalitet života je veoma važan u ovoj samoproceni.
Ne morate potpuno da ignorišete vagu, iako neki i to odluče i to je sasvim u redu. One obične vage vam ne govore o procentu telesne masti i ne uzimaju u obzir stvari koje prirodno izazivaju fluktuacije težine, kao što su menstruacija, hormonske promene, jedenje puno soli, učestalost stolice, izgradnja mišića ili jednostavno odstupanje iz vaše svakodnevne rutine.
Postoji alatka koju lekari mogu da koriste i koja je znatno preciznija od vašeg BMI. Zove se Edmonton sistem za utvrđivanje gojaznosti (EOSS). On ima pet faza koje mere vašu težinu na osnovu bilo kog stanja koje možda imate zbog gojaznosti. Ako je vaš BMI u opsegu gojaznosti, ali nemate srodna stanja, to je stadijum 0 i nije potreban nikakav medicinski tretman. Skala ide do stadijuma 4, gde neko ima potencijalno po život opasne uslove povezane sa gojaznošću.
Na kraju, međutim, vaša idealna težina i vaša zdrava težina mogu se razlikovati – osim ako ne promenite način na koji razmišljate o tome. Prestanite da budete opsednuti brojevima i grafikonima. Počnite da razmišljate o zdravim navikama. Ovo je mnogo važnije od nekog tamo broja.