Topla hrana uz hladno piće usporava osećaj sitosti!

U ovo letnje vreme često nemamo apetita, jer topla spoljna temperatura može da utiče na to. S druge strane, sve osobe na dijetama obično i ne razmišljaju o temperaturi obroka i napitaka koje konzumiraju uz njih. Temperatura utiče na pravilno varenje hrane, a time i na kontrolu težine, koju sve uvek trudimo da ukrotimo.

topla hrana
Foto: Pexels

Hladna hrana: od ideje do propasti

Pre nekih trideset pet godina u vremenu kad su mediji počeli da kontrolišu šta i kako jedemo, pojavile su se prve dijete koje su uzimale u obzir temperaturu hrane. To su bile takozvane “hladne dijete” koje su propagirali i neki fotomodeli i glumci.

Po logici, trebalo je da bude očigledno da jedenjem hladnih namirnica koje su, uzgred da kažem, niskokalorične gubimo više kilograma. Kako? Prosto – em varimo hranu, em telo troši deo toplote da se uneta hrana zagreje.

Kakva glupa ideja! Sve što konzument ovakve ishrane može da zaradi je disbioza i nimalo naivni problemi sa organima za varenje. Nije telo robot pa da radi logikom fizike. Mršaviti se može na desetine boljih i zdravijih načina.

Topla hrana? Svakako!

Bilo da se hranite zdravo ili manje zdavo, uvek je dobra ideja da pečenu i prženu hranu jedete toplu. Dakle, ne vrelu da se spržite, niti sasvim hladnu oko sobne temperature ili one iz frižidera, već ugodno toplu. Zašto?

Masti i ulja kada su hladne, one se teže razgrađuju, odnosno vare, pa se javlja bol u želucu i osećaj težine. Što se tiče kuvanih jela, ona bi se svakako trebala takođe jesti topla. Ne treba jesti toplo samo povrće i voće koje se inače jede presno. Salate su očigledan primer, svi ih volimo ali ne onako odmah hladne iz frižidera nego nekih 15 minuta kasnije, kad se malčice približe sobnoj temperaturi.

Sa druge strane, jela od krompira u kojima on dominira kao sastojak, najbolje je jesti ohlađena (recimo krompir salatu), jer skrob u krompiru menja svoju strukturu i postaje najsvarljiviji kad se ohladi. Možda je to razlog što se ovakva priprema krompira često kombinuje uz neko glavno proteinsko jelo, recimo pastrmku na žaru.

Topla jela uz hladne napitke? Loša ideja!

Da li se možda i vi sećate šta su vam vaše babe pričale o hladnim napicima i toplim jelima? Ne? Još u vreme sredine 20. veka žene i ljudi su znali da je loše kombinovati vrelu odnosno toplu hranu i ohlađena pića. Nekoliko je važnih razloga zašto to ne valja:

  • Ovakva kombinacija usporava vreme reakcije tela na sitost i povećava šansu da se prejedete.
  • Zubi brže propadaju kada ih hladite nakon vrelog obroka.
  • Izrazito hladni napici pothlađuju masnoću u želucu iz unete hrane, pa se one sporije vare.
  • Povećavate šansu za disbiozu.

Ako sada pogledate šta rade maltene svi restorani brze hrane u Srbiji, pa i u svetu, videćete da rade upravo to: nude vam vruću hranu uz ledene napitke tipa “kola” što vam pojačava apetit. Cilj: potrošićete više novca nego što vam je potrebno hrane, jer niste se zasitili, odnosno, još vam nije došao impuls do mozga da je obrok završen. A to znači i više kilograma.

Za sve vas koji planirate neku dijetu, obratite pažnju da ne upadnete u zamku kombinacije topla jela sa hladnim pićima. Bolje je uz obrok piti napitke sobne temperature ili čak tople napitke. Tako uostalom tradicionalno rade mnogi istočni narodi, kojima je narodno predanje omogućilo da zdravije žive od zapadnih naroda.

Ništa nije prirodnije od prirode. Uzdravlje!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.