Ako ste u prodavnici zdrave hrane primetili javorov sirup i pitali čemu on služi, u nastavku teksta dobićete kratak odgovor. Mnogi pacijenti me pitaju kako da smanje unos šećera u oranizmu. Po automatizmu im kažem da umesto slatkiša jedu sezonsko voće, međutim oraganizam ponekad traži i neku “konkretnu” poslasticu. Postoje alternative belom šećeru koje su zdravije od njega koje isto tako možete koristiti u zdravim poslasticama.
Javorov sirup je prirodni zaslađivač proizveden od soka određenih stabala javora. Iako svi javori sadrže slatki sok, za dobijanje sirupa upotrebljavaju se posebne vrste javorovog drveta (Acer saccharum) koje sadrže najviše šećera. Javor je drvo koje u toplijem delu godine skladišti šećer, pa se njegova eksploatacija vrši od proleća do kasne jeseni, dakle pre zimskog perioda.
U predkolumbovsko vreme javorov sirup su sakupljali severnoamerički Indijanci, od kojih su doseljenici usvojili ovu novotariju. Danas se javorov sirup najviše proizvodi u Kvebeku 75-80% (Kanada) i SAD-u 20%. U ovim zemljama se javorov sirup najviše i upotrebljava za palačinke, kolače , prelive.
U sirupu preovlađuje saharoza, a osim ovog šećera sirup sadrži i nešto minerala, naročito magnezijuma, cinka, kalcijuma i mangana. Kuvanjem javorovog soka sadržaj šećera se koncentriše, tako da se za 1 litar sirupa kuva oko 40 litara sakupljenog soka.
Nutritivna vrednost javorovog sirupa je 261 kcal/100g, od čega oko 67% otpada na ugljene hidrate (šećer). U prodaji se može naći nekoliko gradacija javorovog sirupa, od svetlog (koji ima blag ukus) to tamnog (sa veoma jakim ukusom javora).
Ako još niste, probajte krofne ili palačinke zaslađene javorovim sirupom, a ako pravite svoj hleb, možete napravite slatki engleski hleb sa ovim prirodnim zaslađivačem. Prijatno!