Konditorski i poslastičarski proizvodi imaju visok GI (glikemijski indeks), u zavisnosti od vrste upotrebljivog brašna i kombinacije sa drugim sastojcima. Hranljiva i biološka vrednost keksa i srodnih keksu zavisi od sastava sirovina koji ulaze u proizvod. Biološka vrednost ovih proizvoda se može povećati dodatkom: pšeničnih klica, mleka, jaja, meda, maslaca, sojinog brašna, lešnika, oraha i drugog jezgrastog voća. Ovim proizvodima se dodaju sirovine za podizanje testa i arome, a nekim proizvodima se dodaju i konzervansi.
Keks uglavnom sadrži veće količine rafinisanog šećera i belog brašna, tako da predstavlja hranljive proizvode, bez neke veće biološke vrednosti. Masnoće koje se dodaju su biljne masti koje imaju visok aterogeni indeks i dodaju se u većoj količini. Zato se o količini ovih proizvoda mora voditi računa u sklopu dnevnog energetskog unosa. Treba ih konzumirati za pre podnevnu ili posle podnevnu užinu, u kombinaciji sa čajem ili nekim sokom bez šećera, ili kao dodatak uz voće.
Na tržištu se mogu naći i konditorski proizvodi koji su namenjeni ishrani posebnih kategorija, kao što su dijabetičari. U ovim proizvodima najčešće je belo brašno zamenjeno integralnim brašnom, zatim kukuruznim brašnom, a šećer je zamenjen malteksom ili nekim od zaslađivača. Postoje i proizvodi kojima je dodato gvožđe u Hem obliku, što je dobro za osobe sa anemijom. Ipak, malo je proizvođača sa takvom vrstom proizvoda. Dodatkom lešnika proizvod se obogaćuje esencijalnim masnim kiselinama linolnom i linoleinskom. Posebnu biološku i dijetetsku vrednost imaju proizvodi koji se dobijaju od crnog brašna uz dodatak lecitina i malteksa.
Umesto klasičnih poslastičarskih proizvoda treba praviti kolače od integralnog brašna sa voćem. Poslastice mogu biti napravljene od kore za pitu sa svežim (npr. jagodama, malinama, jabukama, kruškama), ili dodatkom voća u osnovi krem (sa manje jaja) i slično.
Zato nikada i ne jedem praline i njima slične .
Затворено за коментаре.