Grožđe

By | 30.08.2011.

Slatke osvežavajuće loptice

Kombinacija jedinstvene teksture i slatkog ukusa učinila je grožđe popularnim, naročito u kratkim užinama između glavnih obroka ili sastavnim delom voćnih letnjih salata. Bilo da je belo, roze ili crno, grožđe u ovim toplim danima pruža osveženje.

Foto: Pexels

Ovo popularno voće može se jesti sveže ili se od njega može praviti džem, sok, žele, sirće, vino i sušene grožđice. Statistike kažu da 71 odsto svetske proizvodnje grožđa završi kao vino. Vinske sorte, dakle, nose prevagu nad stonim sortama grožđa.

Energetska vrednost belog stonog grožđa je 69 kcal/100 g, a od tog je najveći deo iz prostih šećera, 15 g. Grožđe je bogato vitaminima B1, B2, B3, B5, B6, B9, C, K i mineralima: manganom, kalcijumom, gvožđem, fosforom, kalijumom, natrijumom i cinkom.

Poreklo i vrste grožđa

Grožđe vodi poteklo iz centralne Azije, a još su stari Egipćani, Grci i Rimljani uzgajali vinovu lozu, jeli grožđe i pravili vino od njega. Stone i vinske sorte se razlikuju po nekoliko osnovnih karakteristika.

Stone sorte se jedu u svežem stanju i imaju tanku opnu, veće grozdove i sitnije semenke. Procenat šećera im je pri branju oko 15 odsto.

Vinske sorte imaju deblju opnu, sitnije grozdove i krupnije semenke, jer aroma vina nastaje upravo u opni. Takođe, pri branju vinskih sorti procenat šećera je znatno viši, oko 24 odsto. Fermentacijom se šećer pretvara u alkohol i tako nastaje najstarije alkoholno piće poznato čoveku – vino.

Sastav

Šećer koji se nalazi u grožđu je prosti šećer koji se lako razgrađuje i koristi u organizmu. Grožđe prema glikemijskom indeksu ima vrednost 43-53, dakle, to je visokoglikemijska hrana. Kao takva, ne preporučuje se u ishrani dijabetičara.

Semenke grožđa imaju svoju nutritivnu vrednost, naime od njih se posebnim postupkom cedi ulje koje sadrži fitohemikalije, tanine, polifenole i polinezasićene masne kiseline koje imaju dobra svojstva po zdravlje. U stonim sortama semenke su zakržljale pa iz njih sušenjem dobijaju i grožđice.

Paradoksalno zvuči činjenica da u Francuskoj gde je prisutna ishrana masnom hranom životinjskog porekla nije povišen nivo bolesti srca i krvnih sudova. Smatra se da je uzrok tome redovno konzumiranje vina. Ni sok od grožđa nije za potcenjivanje. Konzumiranje grožđa utiče na smanjenje rizika od arterioskleroze, smanjenje nivoa holesterola, ima protivupalno dejstvo, reguliše krvni pritisak i povećava mentalne i fizičke sposobnosti naročito kod starijih osoba. Pored navedenog, grožđe je dobro i za čišćenje stomaka, a podstiče i rad bubrega i jetre.

Kada kupujete grožđe birajte ono koje je potpuno zrelo. Tada ono sadrži celo bogatstvo fitonutrijenata. Izbegavajte plodove kojima je sasušena stabljika, kao i one sa oštećenom opnom i one plodove iz kojih kaplje sok. Takođe, grozd ne treba da miriše na alkohol. S obzirom da na sobnoj temperaturi grožđe brzo propada, čuvajte ga u frižideru, neopranog, u posudi za hranu. Tako će se održati oko pet dana. Pre upotrebe ih operite pod mlazom vode. Ako nećete pojesti sve, odrežite makazama peteljku koliko vam je dovoljno.

Iskoristite ono što vam leto pruža i za užinu izaberite ono najbolje – sveže grožđe. Ako volite da eksperimentišete, slobodno izvolite, ali u principu grožđe se najmanje slaže sa drugom hranom. Izuzetak možda čini čokolada sa grožđicama, ali i tu budite pažljivi, jer i u uživanju može da se pretera.