Скочи на садржај

Štucanje i kako ga se rešiti

Kada štucanje postane problem, setimo se starih trikova ili potražimo nove na internetu. Svi smo štucali, ali da li ste se ikada zapitali šta je uopšte štucanje i zašto nam smeta?

Štucanje nije rezervisano samo za usta, ono počinje mnogo niže u vašem telu – u dijafragmi. Dijafragma se nalazi između pluća i stomaka. Normalno, dijafragma se povlači naniže prilikom udisanja da bi vazduh ušao u pluća, a zatim se opušta kada izdahnete kako bi vazduh mogao da izađe iz pluća i dalje napolje kroz nos ili usta.

štucanje se lako rešava
Foto: Pexels

Kako nastaje?

Ako nešto iritira dijafragmu, ona je mišić i grči se pa vas primorava da iznenada udišete vazduh u grlo, gde on udari u vaše glasne žice. One se tada iznenada zatvore, stvarajući karakterističan „hik“ zvuk. Obično štucate iz više razloga – neki od njih su fizički, a neki emocionalni. Najčešći razlozi su:

  • Kada jedete prebrzo ili jedete previše hrane
  • Kada ste nervozni ili uzbuđeni
  • Prilikom konzumiranja gaziranih pića ili previše alkohola
  • Kada ste u stresnim situacijama
  • Kada gutate vazduh tokom sisanja bombona ili žvakaćih guma

Dugotrajno štucanje

Štucanje obično ne traje dugo, ali postoje slučajevi da štucanje traje danima, pa i znatno duže. Ginisov rekorder u dužini štucanja je Charles Osborne (SAD, 1894-1991) koji je štucao bez prestanka čak 68 godina. To ga nije sprečilo da vodi normalan život, ima decu i unuke i doživi 97 godina.

Dugotrajno štucanje obično nastaje zbog oštećenja ili pogoršanja stanja nerava povezanih sa dijafragmom. Sve od dlačica koje dodiruju bubnu opnu do upale grla može uticati na ove nerve, a u ozbiljnijim slučajevima tumor, gušavost ili cista na vratu mogu da ih oštete.

Štucanje koje traje takođe može biti zbog poremećaja centralnog nervnog sistema poput encefalitisa ili meningitisa, ili metaboličkih poremećaja poput dijabetesa ili otkazivanja bubrega. Lekovi poput steroida ili nekih sredstava za smirenje takođe mogu izazvati dugotrajnu pojavu štucanja.

Čak i određene medicinske procedure, posebno one koje zahtevaju anesteziju, mogu izazvati štucanje. Ako štucate duže od 2 dana, ili ako je štucanje toliko jako da ometaju jelo, disanje, spavanje ili vam izazivaju uznemirenost, trebalo bi da zakažete pregled kod svog lekara.

Takođe, sa svojim lekarom podelite i ako imate bilo kakav bol u stomaku, groznicu, kratak dah, povraćate ili iskašljate krv dok štucate.

Kako zaustaviti štucanje?

Ako se nadate da ćete prestati štucati ako visite naopačke ili da vas prijatelj uplaši, nema naučnih dokaza da ovo deluje. Obično se savetuje da pijete vodu u malim gutljajima bez prestanka dok ne popijete celu čašu vode. Ovo najčešće uspeva.

Međutim, neki stručnjaci smatraju i da je zadržavanje daha dobra tehnika da prestanete da štucate. Sedite na stolicu, udahnite i začepite nos i usta. Zadržavajući dah pognite se unapred i čekajte tako 30-40 sekundi. Potom izdahnite i polako udanite. Ova tehnika predviđa da se ugljen-dioksid nakuplja u vašim plućima, što može opustiti dijafragmu.

Ako ništa drugo ne uspe, a štucate nekoliko dana ili duže, vaš lekar vam može predložiti lekove kako bi na taj način stavili tačku na taj neprijatan osećaj. Srećno!

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.