Testenina: zašto je toliko volimo?

Testenina ili pasta je redovno jelo na meniju mnogih osoba, a pod tim nazivom znamo specijalitete od testa, napravljenog od brašna, soli, vode i jaja. Ovo poslednje i ne mora da bude sastavni deo testa, ako pravite posno jelo.

Obično se pravi od pšeničnog durum brašna, ređe od pirinčanog, a može i od drugih (leguminoze, heljda, kukuruz, raž, ovas, itd.). Postoji sušena i sveža testenina. Sveža testenina su rezanci, sitniji ili krupniji rađeni na ručnoj mašini, koji se po pripremi testa kuvaju, odnosno termički pripremaju za konzumaciju. To su nekad znale da prave naše bake. Sveža je uvek sa jajima i brže se kuva od sušene paste.

testenina
Foto: Pexels

Ceo svet uživa u testeninama a u Evropi se prvi put javlja na teritoriji Italije. Pretpostavlja se da ju je u svoju zemlju iz Kine doneo srednjovekovni istraživač Marko Polo koji je istraživao daleke predele Istočne i južne Azije pre nekih 7 vekova.

Testenina na bezbroj načina…

Još od starih vremena je bila popularna jer je jefitina za proizvodnju, lako se čuva i brzo priprema. Testenina se obično kuva u slanoj vodi, a na kraju kuvanja dodaje joj se umak koji ste prethodno pripremili.

Testenina može biti jednostavna ili složena, domaća ili industrijski dobijena, ali jedno je jasno: ima dobru zasitnu moć i puna je ugljenih hidrata.

Foto: Pexels

Italijani su svoju strast za testeninom doveli do prerfekcije, baš kao i Kinezi, gde postoje testenine od brašna raznih žitarica. Najviše volimo i cenimo špagete, nudle, makarone, tagljatele, pene, raviole, lazanje, itd. Verovatno ne znate, postoji preko 1300 naziva za testenine širom sveta.

Mogu se kombinovati sa mnogim namirnicama, povrćem, pečurkama, mesom, ribom, jajima, sirom i svim začinima. Testenine su najbolji prijatelj supa i čorbi.

Sastav i kalorijska vrednost

Ako gledamo samu nutritivnu vrednost obične kuvane testenine, recimo špageta, čak 31% su ugljeni hidrati, uglavnom skrob, 6% proteina (mahom glutenski proteini) i nešto malo masnoća (1%). Od minerala, testenine se ne mogu baš pohvaliti da su nutritivno bogate, naprotiv, imaju sasvim male količine mangana. Neke testenine su obogaćene mikronutrijentima, na primer kompleksom vitamina B, cinkom i gvožđem.

Kalorijski gledano 100 grama obične kuvane paste daje oko 160 kcal.

Prži – mešaj kinesko jelo sa povrćem i nudlama. Foto: Pexels

Većina pasta sadrži gluten, međutim, postoje i bezglutenske verzije (pirinčana, kukuruzna, heljdina, pa čak i krompirova testenina). Njih mogu bez bojazni koristiti i osobe sa preosetljivošću na gluten.

Ishrana dijabetičara, sa druge strane, mora uzeti u obzir i glikemijski indeks namirnica. Iako testenine imaju preko 30% ugljenih hidrata, imaju glikemijski indeks oko 50, dakle kao banana ili mango, dok recimo hleb ili pirinač imaju oko 75.

Zdrava uravnotežena ishrana kada pričamo o testenini ne znači da napunite pun tanjir špageta karbonara i da uživate u ukusu. Ne, gledajte neki drugi recept gde količina paste koju pripremate ne prelazi 1/3 tanjira, a dodajte dosta povrća i proteina i nešto malo masnoća u svoj tanjir. Upotrebite maštu.

Prijatno!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.