Šta vas prvo asocira na Srbiju? Guča, opanak… i šljiva. Naše nacionalno voće je razlog što smo u svetu poznati po šljivovici, ali rakija nije ono o čemu ću vam sada pisati.
Šljiva potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Danas se uzgaja preko 2500 vrsta šljiva. Najpoznatije vrste su: bistrica, stenli, čačanka, valjevka. Svež plod šljive ima nisku energetsku vrednost, svega 46 kcal na 100 g. Od vitamina sadrži beta karoten (provitamin A), vitamin C, folne kieline, niacin, vitamin B6, i obilje vitamina: kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, bakra i gvožđa. Šljiva sadrži rastvorljiva biljna vlakna koji deluju blagotvorno kod sniženja holesterola u krvi i zatvora.
Zbog bogatstva vitamina , minerala, biljnih vlakana, šljiva zauzima važno mesto u ishrani. Šljive su blagotvorne jer pomažu kod psihičkih nemira i potekškoća sa koncentracijom, jačaju srce i imunitet, regulišu probavu, čiste organizam i odstranjuju iz njega štetne materije, podstiču rad jetre i popravljaju apetit.
Jezgro koštice šljive sadrži vitamin B17 koji se koristi u terapiji kod obolelih od karcinoma kao prirodni suplement, a mogu ga preventivno jesti i zdrave osobe. U apotekama ih nećete naći, ali ih ima svaka bolje snadbevena prodavnica zdrave hrane.
Šljiva ima veliku upotrebu. Pored rakije, šljiva se najčešće upotrebaljava u proizvodnji džemova, marmeladi, sokova i slatka. Zatim, prodaju se kao sušene šljive ili se jednostavno jede kao poslastica (knedle sa šljivama…).
Sezona šljiva upravo kreće, a po svemu ova godina biće rodna i za šljivu. Svakako je preporučujem, a posebno u svežem stanju.