U deceniji pre procvata interneta, hrana (koja se ne može nazvati bezbedna) se mogla reklamirati samo putem letaka (flajera) u našim poštanskim sandučićima. I danas je puno takvih fantomskim firmi, koje nigde ne postoje, jer na letku nemate adresu niti fiksni telefon. Važno je da je cena povoljna, izbor veliki, a isporuka besplatna. Katastrofa. Fiskalni račun ovde nećete dobiti, a što se tiče kvaliteta, tu ste na milost i nemilost onoga od koga hranu i naručujete.
Za redovne posetioce društvenih mreža (instagram, fejsbuk) sasvim je uobičajena pojava da nalazimo na kolače, torte, pizze, pa čak i kompletan ketering za neki poseban događaj. Osobe da ih tako nazovem “divljaci” koji nisu nigde registovani za bilo koju delatnost, ne plaćaju poreze, doprinose, ne podležu inspekcijskom nadzoru bilo koje vrste, haraju društvenim mrežama i bez stida se reklamiraju. Ako mislite da država Srbija kontroliše i suzbija ovakvu pojavu, varate se.
“Divljaci” imaju na desetine hiljada pratioca, na oko lep asortiman proizvoda, ali nemaju adekvatan prostor ni opremu, ne rade po bilo kakvim pravilima, ne poštuju HACCP standard o sigurnosti hrane, čak nemaju ni urađen sanitarni pregled za “zaposlene”. Oni su utvare, ne postoje za inspekciju ni državu, što znači da hrana koju nude nije bezbedna.
Da li biste ovakvu hranu (na primer tortu) poručili za svoje dete? Ja sigurno nebih, valjda je bitnije od koga poručujete nego šta poručujete. Uvek je sigurnije kupiti proizvod od registrovanog proizvođača koji ima ime, deklaraciju, adresu, telefon, PIB i koji sve radi po standardima nego od tamo neke osobe sa neta koja zna da lepo fotografiše i radi na crno i bez sanitarne knjižice.
Bez higijene hrana ne može biti bezbedna
Mikroorganizmi koji uzrokuju trovanje su svuda: na tlu, u vodi, u/na životinjama i u/na nama samima. Bakterije se ne mogu videti golim okom, niti osetiti mirisom ili ukusom. Jedini način da budemo sigurni u zdravstvenu ispravnost hrane i izbegnemo trovanje hranom je higijena prilikom pripreme i konzumiranja hrane i pravilno čuvanje hrane.
Glavni faktori prenosa i širenja mikroorganizama u hrani su u neadekvatnoj higijeni:
- ruku,
- radnih površina,
- pribora za pripremanje hrane,
- neodgovarajućoj termičkoj obradi,
- neogdovarajućem čuvanju pripremljene hrane.
Konzumiranjem hrane zaražene bakterijama nakon nekog vremena inkubacije javljaju se simptomi trovanja. Ovo vreme inkubacije je od par sati do par dana, a zavisi od vrste i količine bakterija. Osnovni simptomi trovanja hranom su mučnina, povraćanje, dijareja, grčevi, a može se javiti i temperatura i dehidratacija.
Šta činiti?
Bolje je sprečiti nego lečiti. Pre svega, nikada ne naručujte hranu od “divljaka”, jer da su oni iole odgovorni i da im je stalo do zdravlja potrošača, registrovali bi se i sertifikovali proizvodnju. Legalni proizvođači hrane često uz deklaraciju stavljaju i druge podatke, koji vam mogu pomoći da se lakše odlučite.
Upotreba HACCP standarda (hasap) je najviši nivo bezbednosti hrane, pa ako vidite da proizvođač koristi taj standard, odluka je laka. Imate puno legalnih proizvođača čak i na društvenim mrežama, čija je hrana potpuno bezbedna.
Ukoliko je to moguće, proverite datum do kada je proizvod najbolje upotrebiti, kao i uslove čuvanja. S obzirom na visoke letnje temperature, ovo je još bitnije, jer se bakterije brzo razmnožavaju na temperaturama 30-40 °C. Čitajte deklaracije i ne kupujte proizvod ukoliko je ambalaža oštećena, pocepana ili deformisana.
Ako vam je stalo do zdravlja, molim vas da ne budete površni. U interesu svih nas potrošača i države je da sivu ekonomiju svede na minimum i obezbedi veću bezbednost hrane za sve nas.