Boza je osvežavajuće bezalkoholno piće koje su nešto stariji u neko letnje doba imali često prilike da uz omiljeni kolač probaju u poslastičarnicama. Ako pitate mlađi naraštaj, verovatno će vam slegnuti ramenima ili odmahnuti glavom. Boza je “bliski rođak” kvasa jer se oba proizvode od žitarica, kvasca i šećera: kvas se pravi od ječma ili raži, dok je ovde osnovni sastojak – kukuruz. Pije se (još uvek) širom Balkana.
Na naše predele boza je došla sa Osmanlijama. Razni predeli su imali svoju verziju boze, ali je najpoznatija data dalje u tekstu. Ako niste u stisci sa vremenom, možete je i sami pripremiti, uz par jednostavnih sastojaka.
Boza: osnovni recept
Potrebno je:
- pola kilograma projinog brašna (kukuruzno brašno)
- pet litara vode (mlaka)
- pola paketića kvasca (20 g)
- pola kilograma šećera
- gaza za ceđenje
- flaše
Brašno i vodu pomešati u loncu i ostaviti da stoji oko 10 sati, nakon čega se lonac stavi da kuva na laganoj vatri 3 sata i skloniti da se hladi nekih 5 sati. Odvojeno razmutiti kvasac u malo mlake vode i dodati u ohlađeni lonac, dobro promešati sve i pustiti da stoji opet oko 10 sati.
Nakon toga bozu je potrebno procediti kroz gazu i zasladiti šećerom, posle čega se ona može flaširati. Ipak, ne stavljajte čepove na flaše, jer se fermentacijom i dalje stvara ugljen dioksid. Boza je piće koje se najbolje služi hladno, baš kao i bilo koje drugo bezalkoholno piće.
Osvežava i osnažava
Prava boza ne sadrži nikakve aditive, boje, arome ni konzervanse i smatra se za zdravo piće, iako sadrži šećer. Mutna je, pa ljudi često za sumnjivu, nepouzdanu osobu kažu da je “mutan kao boza”. Drugi opet kažu za nešto lako, prosto – to je boza. U procesu vrenja nastaju nutritivno vredni proteini i neizbežni vitamini B kompleksa. Pored toga, organske kiseline (uključujući mlečnu) potpomažu digestivne procese u organizmu.
Poznato je da ona ima blagotvorno delovanje na trudnice, dojilje i decu, kao i starije osobe. Ko voli, nek izvoli.