Trešnja

Trešnja je omiljeno voće mnogima, a obično ga se zaželimo više nego nekom drugom voću. Trešnja (prunus avium) pripada velikoj podfamiliji Prunoideae, zajedno sa višnjom. Potpuno je pitoma i uzgaja se u voćnjacima širom sveta, a postojbina joj je upravo ovaj naš prostor – Istočna Evropa i Mala Azija. Ovo malo koštunjavo čudo prirode sadrži mnoštvo vitamina i minerala, a daje svega 63 kcal u 100 grama.

Trešnja ima izuzetno mesnat i sladak plod, crvene i ružičaste boje i koji je odličan izvor kalijuma, gvožđa, cinka, bakra i mangana. Kalijum je mineral koji je važan za pravilan rad srca i drži krvni pritisak na normali. Drvo trešnje raste na dobro osvetljenom mestu, a ono može dostići visinu i preko 30 metera. Ako u vašoj blizini raste stablo trešnje i želite da sami berete ovo slatko voće, budite veoma pažljivi, jer je drvo trešnje (kao i višnje) lako lomljivo, posebno na račvanjima. Ako ne želite da eksperimentišete, posetite najbližu pijacu.

Trešnja je voće koje ima puno pigmenta, a upravo taj crveno-plavi  pigment sačinjavaju polifenoli – antocijanini koji imaju jaka antioksidativna svojstva. Oni deluju protiv slobodnih radikala, ali i protiv upala, što svakako podstiče vaš imunitet. Redovnom upotrebom trešanja i višanja možete znatno umanjiti tegobe kod gihta, fibromijalgije i sportskih povreda.

Trešnje su krcate melatoninom, antioksidansom koji ima umirujući efekat na neurone u mozgu, što pozitivno utiče na smanjenje nervoze, nesanice i glavobolje.

Kada kupite sveže trešnje, držite ih u frižideru. Properite ih tek pre nego što ćete ih jesti. Trešnje se obično jedu same, u svežem stanju ili u voćnim salatama-koktelima uz breskvu, ananas, krušku i grožđe. Trešnje se obično ne koriste za pravljenje sokova i kolača, za razliku od višanja, mada se od njih može napraviti džem i slatko. Idealne su za voćne užine u svežem stanju, stoga, uživajte u proleću – jedite trešnje.

Autor: Jasna Anđelković

Objavljeno u časopisu “Dijeta i lepota”