Utoli žeđ zdravim kapima

Koliko poznajemo ono čime gasimo svoju žeđ? Ako je to voda, onda nemamo dilemu, ali voda nije jedino čime se možete osvežiti, a sigurno nije najukusnija. Ako iscedimo voće, na primer u sokovniku, dobićemo 100% voćni sok. Međutim, priča o gašenju žeđi se ovde ne završava, već tek počinje. Osvežavajući bezalkoholni napici su pića koja se dobijaju odgovarajućim tehnološkim postupkom od vode ili mineralne vode, šećera, voćnog soka, baze, biljnih ekstrakata, žitarica, proizvodi od žitarica i aroma, odnosno sirupa, uz dodatak ugljen dioksida, sa ili bez aditiva.

Osvežavajuća bezalkoholna pića mogu da sadrže prirodne sastojke voća, povrća i žita, kao i druge, pa i sintetičke proizvode i aditive, što je bitna razlika u odnosu na voćne sokove i sokove od povrća. Imajući u vidu dodatke (aditive, šećer, ugljen dioksid), osetljive osobe treba da izbegavaju ove proizvode.

Osvežavajuća bezalkoholna pića sa voćnim sokom podrazumevaju bistre ili mutne tečne proizvode dobijene od vode ili mineralne vode, šećera (šećerni sirup, glukozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup) i voćnog soka, uključujući i koncentrisani i dehidrisani voćni sok, uz dodatak  ugljen dioksida. Energetska vrednost ovih napitaka ovih napitaka zavisi od količine dodatog šećera.

Nutritivna vrednost ovih napitaka, a posebno biološka vrednost ovih napitaka je niska. Nedostatak vitamina, mineralnih materija i drugih biološki vrednih sastojaka (amino –kiselina, biljnih vlakana i dr.) isključuje njihovu primenu u dijetama. Gazirana pića, bilo koje vrste, ne treba koristiti kod ulkusa na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kod zapaljenja žučne kesice i pankreasa i oboljenja jetre.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od baza podrazumevaju bistre ili mutne tečne proizvode dobijene od vode ili mineralne vode, šećera i citrus baza, tj, voćnih baza, uz dodatak ugljen dioksida i drugih dozvoljenih aditiva. Pod bazama se smatraju proizvodi dobijeni mešanjem koncentrisanog soka odgovarajuće vrste voća i homogenizovanog čvrstog ostatka (kora i pulpa). Citrus baze se najčešće koriste u proizvodnji raznovrsnih osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Ova pića se često pogrešno poistovećuju sa voćnim sokovima od citrus voća, naročito od pomorandže. Ova bezalkoholna pića u svom sastavu imaju sasvim malo voćnog soka, ima ga u tragovima ili ga uopšte nema. Niska biološka vrednost ovih napitaka i činjenica je da sadrže i štetne sastojke (npr. pesticide) i konzervanse isključuje njihovu primenu u dijetama jer deluju nadražajno na sluzokožu gastrointestinalnog trakta, a imaju i manju nutritivnu i bilošku vrednost.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od biljnih ekstrakta podrazumevaju bistre ili mutne tečne proizvode dobijene od vode ili mineralne vode, šećera i biljnih ekstrakata uz dodatak ugljen dioksida i drugih aditiva. Biljni ekstrakti namenjeni za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića su aromatični ekstrakti isključivo biljnog porekla, a mogu poticati od jedne ili više biljaka. Biljni ekstrakti sadrže etarska ulja, organske kiseline, boje, mineralne materije i druge komponente, koje mogu da imaju vrlo povoljno dejstvo na organizam. Od napitaka iz ove grupe poznat je napitak na bazi ekstrakta alpskih trava kao i nekih lekovitih (npr. nana, kopriva, bokvica).

Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica podrazumevaju mutne tečne proizvode dobijene od vode, žitarica ili proizvoda od žitarica i šećera, uz dodatak ugljen dioksida i drugih aditiva. Od žita za osvežavajuće napitke koristi se zrno ili brašno ječma, kukuruza i raži. Osnovni  sastojak ovih žitarica je skrob. Iz ove grupe najpoznatiji su boza i kvas.

Boza je poznato osvežavajuće piće koje se dobija iz kukuruza. To je jedino osvežavajuće piće koje se troši odmah po spravljanju bez ikakvog konzervisanja. Može se primeniti u dijetama, posebno u onim gde treba obezbediti vitamine B – grupe, u postoperativnom toku, zapaljenskim procesima na koži, poremećajima vida i dr.

Pod kvasom se podrazumeva osvežavajuće bezalkoholno piće koje se dobija iz ječma, raži, heljde i koštuničavog voća i meda, procesom vrenja pivskim kvascem. Postoji više vrsta kvasa. Sam naziv kvas, vezan je za proces vrenja pomoću kvasca i za nastajanje kiseline. Kvas je biološki vredno piće naročito po sadržaju mineralnih materija (ističe se sadržaj gvožđa, kalcijuma i fosfora) i vitamina B grupe, koje su visoke bioiskoristljivosti. Po mineralnom sastavu kvas se najviše razlikuje od sokova u sadržaju kalijuma i natrijuma. Kvas se može primeniti u dijetama i to u svim onim slučajevima, gde postoji nedostatak ili potreba za vitaminima B grupe, kao što je postoperativni tok, hipovitaminoze, viramina B grupe, faza rekovalescencije, zatim kod febrilnih stanja, pada imuniteta, nutritivne anemije, poremećaja u procesu varenja, pada koncentracije i sličnih stanja.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od meda – pored meda u proizvodnji ovih osvežavajućih napitaka koriste se hmelj, karamel, šećer, kiseline i aromatični ekstrakti. Sadržaj etanola, koji je za ova pića dozvoljen, je 2%. Za napitke se mogu koristiti sve vrste meda. Arome se podešavaju dodavanjem ekstraka aromatičnih trava. Napitak ima karakterističan miris meda, slatko reskav ukus koga čine šećer i ugljen dioksid.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od meda imaju blago laksativno dejstvo, ne nadražuju sluzokožu organa za varenje, ne oštećuju bubrege, stimulišu rad jetre, mogu se primeniti kod anemičnih osoba. Napici sa medom nalaze primenu kod rekovalescenata i trudnica.

Aromatizovana osvežavajuća bezalkoholna pića podrazumevaju tečne proizvode dobijene od vode ili mineralne vode, šećera i arome, uz dodatak ugljen dioksida i drugih dozvoljenih aditiva.  Aditivi o kojima je reč su veštačke arome, prirodne i veštačke boje, organske kiseline, jabučna, vinska i mlečna, L –askorbinska kiselina, šećer i ugljen dioksid. Sa aspekta dijetalne ishrane ova pića, obzirom na sastav, nemaju nikakvog značaja.

Osvežavajuća bezalkoholna pića tipa “kola” i tonici – napici tipa kola ne preporučuje se u dijetalnoj ishrani. Sadrže dosta kofeina i fosforne kiseline koja remeti ravnotežu kalcijuma i fosfora u organizmu što sprečava apsorpciju kalcijuma.

Kofein u napicima tipa “kola” je vezan za tanine u kompleks koji se postepeno u organizmu razgrađuje. Tako kofein iz ovih napitaka deluje sporije, ali trajnije.

Kofein u umerenim količinama deluje stimulativno na respiratorni sistem, povećava umnu, fizičku i radnu sposobnost, kao i rad bubrega, a napitku daju osvežavajuća svojstva. Međutim, u ovim pićima se nalazi u većim količinama (maksimum 0,15g/L). Prekomernim konzumiranjem ovih napitaka i unošenjem većih količina kofeina dolazi do gubitka apetita, razdražljivosti, nesanice, povećanog lučenja želudačne kiseline, smanjuje se dejstvo nekih lekova, izaziva drhtavica, ubrzan rad srca i povećava krvni pritisak. Deca su položenija stimlativnom dejstvu kofeina. Sastojci ovih napitaka oštećuju zubnu gleđ.

Napici tipa “tonik” dobijaju se razblaženjem veštačkih komponenata, šećera, organskih kiselina i u njih se uvodi ugljen dioksid. Sadrže kinin hidrohlorid, 50-75 ml/L, koji im daje osvežavajući gorak ukus. Kinin je glavni alkaloid kore hininovca. Ovaj alkaloid se koristi kao lek atimalarik kada je najveća dnevna doza 1,5 g. Medjutim, prevelike doze (1-2 g) mogu dovesti do povrćanja, grčenja u stomaku, zujanje u ušima, drhtanje.

Zaključak

Ako želite da se osvežite bezalkoholnim napitkom, najbolje je da izaberete one dobijene od žitarica ili meda. Svi ostali sadrže puno šećera, malo mineralnih materija i ne sadrže vitamine. Njihovo korišćenje u ishrani zdravih, a naročito bolesnih nema opravdanja. Posle uzimanja gaziranih napitaka organizam troši dragocene belančevine da bi se vratio u ravnotežu. Izaberite pametno. Na zdravlje!

Autor: Jasna Anđelković

Objavljeno u časopisu “Dijeta i lepota”