Pre nekoliko dana britanski list Guardian je pisao o tome da je prvi put detektovana mikroplastika u ljudskoj krvi. Mikroplastika poreklom iz boca za piće, upakovane hrane i plastičnih kesa.
Istraživači sa Vrije Universiteta Amsterdam u Holandiji su analizirali uzorke krvi 22 učesnika, a 80% njih sadržalo je plastične čestice! Evo šta je pronađeno:
- PET plastika (Polietilen tereftalat), koja se prvenstveno koristi za ambalažu bezalkoholnih pića, sokova i vode, pronađena je u 50% uzoraka.
- Polistiren, koji se obično koristi u prehrambenoj industriji kao pribor za jednokratnu upotrebu, šolje i posude, pronađen je u 36% uzoraka.
- Polietilen, koji se koristi za namirnice i kese za smeće, otkriven je u 23% uzoraka.
“Ovo istraživanje je prva indikacija da imamo polimerne čestice u krvi i svakako treba da budemo zabrinuti zbog toga”, rekao je za Gardijan Dik Vethaak, istraživač ekotoksikolog.
Ta plastika je odnekud morala da uđe ukrvotok, dakle, po svemu sudeći, mi jedemo mikroplastiku koja je u hrani ili je pijemo u tečnostima. Moguće je da smo je unosili i udisanjem iz maski koje su, pogađate, od plastike.
Otkuda plastika u lancu ishrane?
Prošle godine je po prvi put mikroplastika nađena u ljudskom izmetu, šta svakako dovodi do zaključka da je zagađenje plastikom veoma rašireno i predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje. Mikroplastika predstavlja svaki komadić plastike manji od 5 mm, a često je toliko sitna da je veličine prašine. Nastaje prirodnim raspadanjem plastičnog otpada delovanjem sunca, vetra i vode.
Plastika je oko nas već čitav vek. U svim sferama života. Sve oko vas i na vama sadrži plastiku. I taj telefon koji držite, tablet ili računar je od plastike. Ambalaža maltene svih namirnica takođe. Ako ste mislili da su biorazgradive flaše, kese i drugi plastični proizvodi rešenje problema, ne bih rekla. Intenzivan uzgoj hrane svakako zahteva plastenike, ali i transport i prodaja nameću potrebu za plastikom.
Da bi se otpad bezbedno razgradio, on ne sme kao takav završiti u prirodi, jer se raspada u sve manje komadiće i dobijamo mikroplastiku koja se lako spira u reke i mora (plastika je laka) ili je vetar nosi poput prašine, pa odatle ulazi u organizme (životinje i biljke) koji u njima ili oko njih žive a odatle stiže i nama na trpezu.
Pre desetak godina je nakon saznanja da je BPA, bisfenol A supstanca koja se dodaje plastici kancerogena pokrenuta akcija da se BPA izbaci iz svih proizvoda od plastike. Pitanje je koliko je drugih komponenti plastike opasno po zdravlje, a hteli, ne hteli – u nama već postoji mikroplastika.
Mikroplastika i bolesti
Istraživanje iz decembra 2021. utvrdilo je da osobe sa inflamatornom bolešću creva (IBD) imaju više mikroplastike u stolici od onih bez te bolesti.
Istraživači su u radu istakli da ovi nedavni nalazi podstiču dodatna pitanja o tome koliko može biti opasno izlaganje mikroplastici.
Oni su takođe naglasili: „Ako plastične čestice prisutne u krvotoku zaista prenose imune ćelije, postavlja se i pitanje da li takva izloženost potencijalno može uticati na regulaciju imuniteta ili na predispoziciju za bolesti sa imunološkom osnovom?“
U mesecima i godinama koje dolaze sigurno će se naći mnogi dokazi o povezanosti plastike i nekih drugih bolesti. Ovo nebi trebali da čekamo skrštenih ruku i sleganjem ramenima već da tražimo rešenje. Reciklaža plastike svakako umanjuje nagativan uticaj na životnu sredinu i treba je praktikovati gde je god to moguće. Ovo više nije stvar pojedinca nego društva i planete u celini. Da li budućnost bez plastike?