S vremena na vreme dobijam pitanja koje postavljaju čitaoci raznih štampanih magazina. Kada nađem vremena da ih odgovorim, trudim se da odgovori budu kratki. Koga zanima detaljniji odgovor na postavljeno pitanje, može ga naći na ovom sajtu jednostavnim korišćenjem pretrage u gornjem desnom uglu sajta. Jednostavno u polja “ukucajte tražene pojmove” unestite šta vas interesuje i pretražite sajt. Za sada baza sadrži više od 500 članaka, a širiće se i dalje
Ovaj put odgovaram na pet pitanja čitalaca magazina “Hrana kao lek”.
1. Da li je preporučljivo jesti neposredno pre ili posle vežbanja?
Ne. Neposredno pre vežbanja se nikako ne preporučuje obedovanje, jer u toku vežbanja može spopasti mučnina, iz razloga što se vežbanjem aktiviraju i mišići abdomena. Opšta je preporuka je da se može vežbati tek dva do dva ipo sata nakon obedovanja, kada je veći deo obroka već svaren. Što se tiče ishrane posle treninga, ne preporučuje se bar 30 minuta nakon vežbanja, a možete se hidrirati već odmah nakon vežbanja. Odmah nakon vežbanja apetit je veoma pojačan i to dejstvo traje 30-40 minuta, što naročito treba da znaju osobe koje treniraju da bi održale vitku liniju ili da bi smršale.
2. Koliko je sojino mleko zaista zdrava zamena za kravlje u veganskoj ishrani?
Soja i proizvodi od soje su imaju estrogeni efekat pa se ne preporučuju u ishrani muškaraca. Što se žena tiče, njima soja i proizvodi sasvim odgovaraju. S druge strane, postoji mogućnost da soja bude GMO porekla što nikako ne može biti za preporuku, pa je najbolja alternativa običnom kravljem mleku – bademovo ili pirinačno mleko ili lešnik-mleko za osobe koje su vegani. U svakom slučaju, čitajte deklaracije .
3. Koje namirnice mogu da se uključe u režim ishrane za osobe koje su alergične na gluten?
Osobe koje ne podnose gluten mogu jesti bez bojazni: pirinač i proizvode od pirinača, kukuruz i proizvode od kukuruza, proso, heljdu , kinou, čija semenke i amarant. Naravno, kada se koriste neke od ovih bezglutenskih žitarica predpostavlja se da u proizvodima od njih nema pšenice, raži, ječma, ovsa. Recepata zaista ima puno na internetu.
4. Da li su suplementi zdravi, i na koji način ih je preporučljivo uzimati?
Neki suplementi su neophodni, a drugi su potpuno nepotrebni pa čaka i štetni. Neophodni su npr. u ishrani trudnica i rekovalescenata, dok su potpuno nepotrebni u zdravoj i uravnoteženoj ishrani prosečne aktivne osobe. Štetni mogu biti ukoliko se uzimaju preko mere odnosno saveta lekara ili trenera, dakle pretežno u sportu i to onom vrhunskom.Svaki doping ima neke štetne karakteristike a mnogi vrhunski sportisti su zbog nepoštovanja suplementacije brzo završili karijeru i doveli svoje zdravlje u pitanje.
Koje su nazdravije zamene za šećer?
Postoji puno prirodnih zamena za šećer, to su: med, malteks, fruktoza, javorov sirup, stevija. Med je svakako nazdravija zamena za šećer , ali samo onaj prirodni med. Naravno, postoje i veštački zaslađivači ali ni za jedan od njih nije dokazano da nisu štetni pa ih treba izbegavati.
Pitanja i odgovori objavljeni u magazinu „Hrana kao lek“