Šta je dijeta?
Šta je i kakav uticaj ima dijeta na nas? Ovo pitanje nam možda i nesvesno prolazi kroz glavu kada se odlučimo da je držimo. Za neke dijeta će značiti program ishrane koji treba da nas drži pod kontrolom zanemarujući njihove potrebe, dok će za druge biti „kazna“ za ponašanje u „normalnoj“ ishrani na koju su navikli i u koju žele da se vrate posle nje. Istina je negde drugo, a to je da je dijeta način da promenite loše navike u ishrani i više razmišljate o tome šta jedete. Naravno da će u dijeti biti zastupljena nutritivno vredna i zdrava hrana, vodeći računa o njenoj količini i potrebama pojedinca. Dijeta se najčešće drži u cilju regulisanja telesne težine i radi postizanja boljeg zdravstvenog stanja.
Svaka dijeta utiče na psihu posjedinca koji je drži, pa morate pametno i da pristupite njoj. Kako bi osigurali uspeh u dijeti radi postizanja određenog cilja, neophodna je mentalna priprema i odluka da promenite vaš način ishrane, ali i neke loše navike koje možda imate.
Popularne dijete koje ne vode računa o vašim potrebama su loše rešenje, jer ćete u tom slučaju krenuti korak napred da bi ste se vratili dva ili tri koraka nazad. A saznaćete i zbog čega.
Ogledalce moje…
Opasnosti od dijete nisu male i zbog toga je bitno pre započinjanja bilo koje dijete da konsultujete nutricionistu. Ako ne unosite dovoljno kalorija na dan, smanjuje se nivo glukoze u krvi, što predstavlja osnovni izvor energije za mozak i mišiće, pa telo nadoknađuje ovaj manjak razgrađujući glikogen koji se nalazi u jetri i mišićima. Potom će telo tražiti nov izvor energije, a to je putem katabolizma, gde će razgrađivati mišićno tkivo i sintetisati glukozu potrebnu za rad mozga i tela.
Dijetom se obično gubi mast, voda i mišići. Kod gojaznih osoba, cilj je da se rešimo upravo masti. S obzirom da je mišićno tkivo znatno gušće i teže od masti, gubitak masnog tkiva čak od 10% postaje znatno izraženiniji nego gubitak istog procenta mišića. Mišići su ti koji sagorevaju masti, pa je od ključne važnosti da smanjimo gubitak mišićne mase. To možemo postići redovnom fizičkom aktivnošću, koja je ključni faktor svake zdrave dijete. Takođe, potrebno je osobama na dijeti odrediti dovoljnu količinu proteina da bi zadržali mišićnu masu. Preveliki unos proteina može imati loš uticaj rad bubrega, pa treba tu imati meru.
Smršati možete jedino ako potrošite više kalorija nego što ih unesete. Recimo dva sata posle jela, kada nivoi šećera i insulina počinju da opadaju, izađite na trening, dovoljno je štetati brzim tempom 45 minuta do sat vremena. Šta se tada događa u organizmu? Kada insulin počinje da opada, pankreas proizvodi hormon glukagon dok se istovremeno oslobađaju hranjive materije iz masnih ćelija radi obezbeđivanja energije. Sagorevate mast, baš kako treba. Suprotno tome, ako vežbate dok je insulin u velikom porastu, baš kao i šećer u organizmu, energija se obezbeđuje iz šećera, a višak odlazi u masne ćelije.
Mentalna borba
Da li ste ikada osetili da čim krenete na dijetu, sve što želite je da jedete? Čak i ako niste neko ko mnogo obraća pažnju na hranu, iznenada postajete opsednuti njom. Razmišljate o tome šta će biti vaš sledeći zalogaj, obrok, užina… Šta se to dešava?
Duh i telo su povezani na mnogim nivoima, a jedan od najuočiglednijih je kada startujemo sa dijetom. U slučaju gladovanja telo i duh imaju kao jedini cilj da prežive. Metabolizam se usporava, telo se trudi da uštedi svaku kaloriju, a u mentalnom smislu sve svoje napore usmeravamo ka hrani. Nemojte se iznenaditi ako počnete da čitate recepte, gledate u vašu dijetu i razmišljate pa i sanjate o hrani. Poruka je jasna: telo i duh traže hranu.
Posle nekoliko dana držanja dijete možete osetiti da ste depresivni i nervozniji nego inače. Iako to ima veze sa promenom u nivoima neurotransmitera poput serotonina, postoji i drugo objašnjenje. Naime, kada ste u dijeti, lišeni ste nekih namirnica koje volite (na primer čokolada) a nije ništa „upalo“ na njihovo mesto, tako da postoji svojevrsna „praznina“. Zbog toga možete osetiti da se malo i povlačite u sebe, jer za druženje je potrebno više energije, a i vaše samopuzdanje zbog toga može opasti. Što ste jače u ovakvom (ne)raspoloženju, jače ste opsednuti hranom i to je loša vest.
Neke osobe mogu u dijeti da izdrže više od drugih, a u momentu vam se može desiti da prekršite neko pravilo iz dijete. U redu, pojeli ste nešto što niste trebali, a u tom momentu ste osetili zadovoljstvo. U toku jela možete osetiti kako vam je teško da se kontrolišete, da vam je apetit ogroman i brinete zbog toga. Ukoliko ste bili na popularnoj dijeti koja podrazumeva mali unos kalorija, apetit vam može biti veoma pojačan, imate osećaj da možete da pojedete više nego što ste mogli pre držanja dijete, pa lako možete da odustanete od nje i za veoma kratko vreme vratite i više kilograma nego što ste oslabili. Ovaj efekat (jojo) u dijeti koja je pisana prema vašim potrebama je malo verovatan. U tom slučaju lako ćete moći da se vratite u dijetu i nastavite do dostizanja cilja.
Nemojte da krivite sebe, da ste slabi, jer je ovo potpuno normalna reakcija organizma, ostatak od starih vremena kada je glad bila česta pojava u ljudskoj istoriji. Posle perioda gladi našim precima je bilo sasvim normalno da jedu i pomalo i preteruju u tome, da bi telo obezbedilo zalihe kalorija kada glad opet nastupi. Dakle, posle gladovanja apetit je jači. Držanje dijete je baš kao to starovekovno gladovanje, a apetit je jači što je glad veća.
U psihološke posledice kod držanja dijete možemo ubrojiti: preokupiranost hranom, anksioznost, depresiju, razdražljivost i sklonost da se konzumira više hrane nego pre držanja dijete. One na sreću iščezavaju gotovo u potpunosti nekoliko meseci po završetku dijete.