Jagodičasti štit organizma
Malina (Rubus idaeus) spada u jagodičasto voće, raste kao višegodišnji grm sa sitnim, crvenim i sočnim plodovima slatkog ukusa. Svež plod maline se koristi početkom leta a smrznut i konzerviran tokom cele godine. Malina je jedan od najvažnijih izvoznih artikala Srbije a spadamo u najveće svetske proizvođače. Ovo crveno voće sadrži značajnu količinu antioksidansa polifenola čime štiti organizam od raznih bolesti. U količini antioksidanasa ubedljivo je prva ispred ostalog voća.
Maline su bogate raznim mineralima i vitaminima: manganom, magnezijumom, bakrom, gvožđem, vitaminima C, E i B. Plod maline, pored navedenog, sadrži i belančevine, bioflavonoide, glukozu, fruktozu, eterična ulja… Energetska vrednost 100 g svežeg ploda maline iznosi 52kcal/217 kJ. Od toga ima 86 odsto vode, 1,2 odsto proteina, 0,65 odsto masti i 12 odsto ugljenih hidrata. Odličan je izvor dijetnih vlakana (6,5g).
Malina u sebi sadrži dosta lekovitih materija i jakog je antioksidativnog i antikancerogenog dejstva. Deluje povoljno na organizam. Jača imunološki sistem, dobra je kao diuretik, pomaže kod avitaminoze, kod bolesti usta, grla i pluća, kod dijareje, menstrualnih tegoba, nervoze, problema sa jajnicima (čaj), povišene temperature, šećerne bolesti, kod bolesti infekcije kože. Deluje na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja, na upalne infekcije bubrega, bešike i mokraćnih kanala, normalizuje krvnu sliku, poboljšava koncentraciju, podstiče znojenje. Povoljno deluje na kapilare, na žuč, kod poremećaja u ishrani, kod bolova i peska u bubregu, protiv bolova u stomaku i problema sa varenjem. Takođe povoljno deluje kod gojaznosti, protiv virusa, protiv neplodnosti, kod tegoba izazvane PMS –om. Od lista maline mogu se praviti veoma lekoviti čajevi, ali zbog moguće nepravilne upotrebe ili alergije, treba se pre upotrebe konsultovati sa stručnim licima, da ne bi došlo do komplikacija.
Kada kupujete malinu izaberite maline koje su čvrste, zrele i ujednačene crvene boje, a svakako izbegavajte one koje su mekane i oštećene. Najbolje ih je potrošiti istog dana, a mogu stajati najviše 1-2 dana. Ako želite da ih čuvate duže vreme, stavite ih u zamrzivač. Pre toga ih veoma nežno isperite pod mlazom tekuće vode i posušite na kuhinjskom ubrusu. Zatim ih u jednom sloju stavite na papir za pečenje i zamrznite. Tako ih odvojite, rasporedite u plastične kese i čuvajte 10-12 meseci u zamrzivaču. Maline možete zamrznuti i u obliku pirea, tako da ih predhodno usitnite, propasirate i dodate im malo šećera u prahu.
Super dodatak medaljonima
Sveže maline imaju izuzetno osvežavajuću aromu, pa ih je najbolje koristiti sveže s malo šećera ili šlaga. Vrlo jednostavnu poslasticu možete pripremiti od krem sira ili jogurta s dodatkom meda, kore limuna, delimično zamrznutih malina i piškota. Pire od maline možete koristiti kao bazu za pripremu umaka, sladoleda ili sorbeta. Maline su bogate pektinom, pa su idealne za pripremu marmelada, džemova, želea. Marmelade možete koristiti i pripremi torti i kolača s orašastim plodovima, kao što su orasi, lešnici i bademi. Ako volite da isprobavate nove ukuse, pečene svinjske medaljone možete poslužiti sa umakom od malina u koji ste stavili i peršun, maslinovo ulje, beli luk i ljute papričice.