Kupus: Lisnati prečišćivač organizma

Kupus je dugogodišnja kultivisana, zeljasta biljka koja predstavlja važno povrće u ishrani. Visoke je biološke a niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g). Prosečno sadrži 92,52 odsto vode, 1,21 odsto belančevina, 0,18 odsto masti i 2,3 odsto dijetetskih vlakana. Od vitamina najvše je zastupljen vitamin C (42 mg/100g) i beta karoten (provitamin vitamina A). Veoma je bogat  mineraliima (kalijum, kalcijum, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar…) što doprinosi boljem radu metabolizma, pre svega u pročišćavanju krvi. Zato se smatra veoma značajnom namirnicom za detoksikaciju.

Dobar kupus nema velika rebra, a tanko lišće mu je savijeno u tvrdu glavicu. Razlikujemo beli i crveni kupus.

Beli kupus može da bude od beličastozeleno do zelene boje. Crveni kupus predstavlja samo drugu formu belog kupusa. Pored ljubičaste boje koja nastaje zbog antocijana, razlika je i u veličini, crveni je nešto sitniji, glavice su vrlo čvrste i imaju blago slatkast ukus. Aromatični crveni kupus u poređenju sa belim ima niz sadržaja karotina, ali zato ima veči sadržaj vitamina C.

Lekovitost kupusa je velika.  Kupusom se u organizam unose najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma i za odbranu organizma od raznih bolesti. Sok od svežeg kupusa može uspešno lečiti čir na želudcu i upalu debelog creva. Pomaže varenje. Kupus je bogat celulozom koja poboljšava probavu, takođe deluje povoljno na zacelivanje rana i preventivno pomaže kod prehlade i kašlja. Kupus je dragocena namirnica zbog sadržaja tartronske kiseline koja usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenih hidrata u mast. To ga čini poželjnom namirnicom za smanjenje telesne težine.

Kupus je bogat mineralnim solima, vitaminima i hlorofilom pa se preporučuje malokrvnim osobama koje bi trebalo da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari. Kupus je najbolje koristiti sirov, bilo da ga koristite kao lek ili za detoksikaciju. Dugotrajnim kuvanjem gubi mnogo svojih dragocenih elemenata i postaje prilično nesvarljiv. Da bi se  sprečio izraziti gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, kupus treba staviti u vruću umesto u hladnu vodu.

Kupus se ostavlja i za zimnicu. Zavisnosti od temerature kupus se za oko 20-30 dana ukiseli. Kiseljenjem kupusa dobijamo i rasol – blagu kiselo slanu tečnost. U toku fermentacije kupusa, voda u kojoj je bio naliven kupus fermentira zajedno sa kupusom. Ta tečnost se pretače u toku zrenja kupusa, blago muti i dobija boju kupusa. Radi lepše boje i arome kupusa i rasola u bure se stavlja cvekla, a tako se povećava i nutritivna vrednost ove tečnosti koju veoma rado piju svi.

Rasol je bogat mineralima i vitaminom C, kao i kupus, a lakši je za varenje jer ne sadrži vlakna. Ako nije preterano slan može se popiti jedna čaša i više. Potpomaže varenju i zbog puno minerala otklanja mamurluk. Može se piti kao lek pola čaše dvevno, posle masnijeg obroka jer njegova blaga kiselost potpomaže razlaganju masnoće koju smo uneli tokom bogate trpeze. Glavice kiselog kupusa koriste se za kuvanje sarme, a može se iseći za salatu, podvarak ili pitu od kupusa.

Autor: Jasna Anđelković

Objavljeno u časopisu “Dijeta i lepota”