Veštački zaslađivači ne sadrže kalorije i posle njihove upotrebe ne raste nivo šećera u krvi. Imaju sladak ukus ali ne izazivaju karijes. U ovu grupu spadaju saharin, aspartam i ciklamat.
Saharin
Saharin je nastariji zaslađivač. Otkriven je još 1879. godine. Slađi je 300 puta od saharoze. Do nedavno je bio najviše korišćen zaslađivač. Naročito je popularan kao zaslađivač osvežavajućih napitaka i koristi se u obliku tableta za zaslađivanje toplih napitaka kafe i čaja. Neke osobe nakon upotrebe saharina imaju metalni ili gorak ukus u ustima. Dozvoljena količina je 5 mg na 1 kg telesne težine dnevno. Ne savetuje se trudnicama.
Aspartam
Aspartam je prvi put registrovan 1974. godine ima ukus najsličniji ukusu saharoze. Dozvoljena dnevna doza je 40 mg po kg telesne težine. Glavni nedostatak koji ograničava njegovu upotrebu je blančevinasta struktura. Kuvanjem na povišenoj temperaturi aspartam gubi svoju slast. Ptema tome, pogodan je za hladne napitke ili se dodaje hrani nakon kuvanja. Osobe koje bolu od bolesti fenilketonurije (retko nasledno oboljenje) treba da izbegavaju aspartam.
Ciklamat
Ciklamat je tokriven 1937. godine. Često se nalazi u kombinaciji sa saharnom ili nekim drugim zaslađivačem, pošto ne poseduje dovolju slast (natreen, kall-o-free i sladex). Maksimalna dnevni unos iznosi 11 mg na kilogram telesne težine.
Acesulfam K (kalijum)
Ovo je najnoviji zaslađivač na tržištu (sweet one). Dobra osobina mu je što se može koristiti za kuvanje, spremanje kolača i zaslađivanje toplih napitaka.