Cvekla spada u korenasto povrće koje je veoma cenjeno u ishrani, ali se još uvek nedovoljno uporebljava. Cvekla se naročito ističe bogatstvom gvožđa i drugim minerlanim sastojcima, od kojih treba napomenuti: kalijum, kalcijum, jod, bakar, fosfor i flour i dva vrlo retka elementa, kao što su rubidijum i cezijum.
Što se tiče belančevina, nema ih mnogo, ali su biološki veoma vredne. Pored toga veliki broj zastupljenih vitamina B1, B2 C i PP čine je veoma dobrom namirnicom.
Cvekla se naročito ističe intezivnom bojom kojoj se prepisuju razna lekovita svojstva: antianemična, diuretska, u poslednje vreme i antikancerogena i dr. U svakom slučaju to je veoma zahvalana namirnica, jer se može čuvati u svežem, stanju, u toku cele zime, i može se u ishrani upotrebljavati na razne načine: sirova, kuvana, pečena, u obliku soka i sl.
Da bi se sačuvala hranljiva vrednost, cveklu uvek treba dobro oprati, pa tek onda tanko ljuštiti odnosno kuvati. Posle kuvanja treba odstraniti samo pokožicu ne zahvatajući mesni deo, jer se na taj način ne bacaju hranljivi sastojci.