Ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečijeg organizma i direkto utiče na njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Da bi se sprovela pravilna ishrana, neophodno je poznavati osnovne principe pravilne ishrane sadržane u sledećem:
Racionalna ishrana predstavlja odnos između količine unesene hrane i utrošene u organizmu za odgovarajuće procese, kao sto su: temperatura, rad unutrašnjih organa, fizička aktivnost. Racionalna ishrana istovremeno znači uzimanje namirnica koje su jeftinije, ali i jednako vredne, tako da ne umanjuju hranljivu vrednost obroka.
Uravnotežena i umerena ishrana predstavlja optimalnu količinu hranljivih sastojaka. Ona ne sme biti ni preobilna ni deficitirana.
PREOBILNA ISHRANA dovodi do raznih oboljenja kao što je gojaznost koja je povezana sa raznim oboljenjima – dijabetes (šećerna bolest), hipertenzija (povišeni krvni pritisak), srčani i moždani infarkt, povećane masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi)…
NEDOVOLJNA ISHRANA, u zavisnosti od veličcine i vrste deficita, dovodi do opadanja radne sposobnosti, pri čemu se misli na umni i fizički rad. Smanjuje otpornost organizma prema raznim infekcijama, kao sto su virusna oboljenja, razne avitaminoze (nedostatak vitamina), rahitis (kada hrana ne sadrzi dovoljno kalcijuma i fosfora), skorbut (nedovoljan sadrzaj vitamina C), pelagra (nedostatak niacina), beri-beri (nedovoljan sadrzaj tijamina) i druge anemije. To znači da nepravilna ishrana, bilo preobilna ili nedovoljna, dovodi do poremečaja u organizmu i slabljenja njegove otpornosti.
Raznovrsna mešovita ishrana podrazumeva dva pojma:
- grupe namirnica,
- vrste jela,
Naime, u toku dnevnog obroka neophodno je uzeti barem po jednu namirnicu iz svih sedam odnosno 4-5 grupa po najnovijim preporukama. Ove namirnice se komponuju u različita jela koja zbog bogatstva naše, a i stranih kuhinja treba da budu raznovrsna i bez čestih ponavljanja. Ishrana dakle, ne sme biti monotona i jednolična.
Ravnomernost obeda – dnevni ritam ishrane: potrebno je uzimati u toku dana više obeda sa manjom količinom hrane. Posebno je nepravilno celokupnu dnevnu količinu hrane uzeti u obliku jednog obeda. Pored pomenutih principa potrebno je voditi računa o tri faktora:
- potrebama organizma za koji se priprema hrana,
- ekomskim mogućnostima,
- kulturnom nivou, odnosno navikama u ishrani
Takođe vrlo je važan pravilan način serviranja i privlačan izled jela, (što povoljno utiče na apetit i potstiče ga), mikrobiloška ispravnost hrane i usklađivanje i kombinacija namirnica.