Belančevine, ugljeni hidrati i masti u ishrani sportista

By | 30.05.2010.

Belančevine

Foto:  M - Pics / FreeDigitalPhotos.net

Foto: M – Pics / FreeDigitalPhotos.net

S obzirom na gradivnu i zaštitnu ulogu belančevina, moglo bi se reći da potrebe sportista ne mogu biti veće nego potrebe osoba istog pola i uzrasta koje se ne bave sportom. Međutim , ako je reč o osobama koje još nisu postigle svoj optimalni razvoj i koje još više treba da razvijaju svoju aktivnu mišićnu masu, belančevine treba da su zastupljene u dnevnom obroku u nešto vecoj količini jer i samo takmičenje angažujući u većoj meri mišićne ćelije, izaziva nagomilavanje kiselih metabolita, čijoj neutralizaciji mogu doprineti i belančevine vršeći ulogu pufera.

S obzirom na tu ulogu belančevina, kao i na njihov značaj za sintezu enzima, hormona i antitela, treba dati malo veće kolicine, jer je to bolje nego dati onoliko koliko je potrebno osobama istog uzrasta i pola koje se ne bave sportom. Naime, sportisti jedu više namirnica bogatih belančevina životinjskog porekla jer time u manjoj količini hrane dobijaju veće količine materija koje imaju veliku zasićujuću moć, sto je ne samo od fiziološkog već i od psihološkog značaja.

Stoga se smatra da  takmičarima u aktivnom periodu treninga i takmičenja treba obezbediti oko 2 g belančevina na 1 kg telesne mase, s tim da jedna trećina, od toga bude belančevina životinjskog porekla, a da sve zajedno daju 11- 14 % od celokupne kalorijske vrednosti.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati treba da daju 47- 50% od celokupne kalorijske vrednosti dnevnog obroka. Ako je reč o ishrani na sam dan takmičenja odnosno treninga, treba nastojati da to budu pretezno prosti šećeri, monosaharidi i disaharidi koji se lako apsorbuju.

U intervalima između dana takmičenja i treninga sasvim je irelevantno da li su dati prosti šećeri ili polisahraidi ( skrob ).

Masti

Dugotrajno i naporno takmičenje odnosno treniranja dovodi do velikog smanjenja sadržaja glikogena u mišićnim ćelijama, te dolazi do kompenzatornog povećanja  mobilizacije i iskorišćavanja masti iz depoa, čime organizam obezbeđuje potrebnu energiju.

S obzirom na to da je u periodu takmičenja potrebno povećati energetsku vrednost dnevnog obroka i preko 5000 bruto kalorija zavisno od vrste sporta, a da pri tome težina obroka, kao i njegova zapremina, ne bude suviše velika, dopušta mu se da masti čine 33-37% kalorijske vrednosti njenog obroka. S druga strane treba voditi računa da povećane količine masti ne dovode do nagomilavanja masti u tkivima subkutano i u mišićima intersticijuma i u samim mišićnim ćelijama, jer u tom slučaju dolazi do smanjenja fizičkih, tj. takmičarskih sposobnosti.