Dijetalne namirnice

Kakve su dijetalne namirnice?

Namirnice mogu da budu prilagođene dijetalnoj ishrani ali i ne moraju. Da bi se neko jelo moglo koristiti u sklopu određenog plana ishrane odnosno dijete, ono mora da zadovolji četiri osnovna kriterijuma:

  1. Jelo niti namirnice koje ulaze u njegov sastav ne smeju da sadrže velike količine zasićenih masti, soli, aditiva i šećera,
  2. Namirnice (bilo da su biljnog ili životinjskog porekla) u pripremi jela moraju da budu nutritivno vredne,
  3. Način pripreme jela ne sme da degradira nutritivni sastav namirnice ili namirnica, niti da dodaje nepotrebne kalorije,
  4. Jelo treba da doprinosi smanjuju rizika od raznih hroničnih oboljenja.

Industrijski gotova jela (i pića) nisu prikladna za konzumiranje u okviru dijeta, jer sadrže puno soli, šećera i masti, što se na deklaraciji proizvoda jasno i vidi. Namirinice poput kristal šećera, koji je osnovna sirovina za pravljenje gaziranih napitaka, slatka, džemova, marmelada i konditorskih proizvoda (kolača, torti, kremova…) ne sadrži ništa osim kompleksnih ugljenih hidrata i kao takva nema mesta u dijetalnoj ishrani. Aditivi u ishrani se dodaju proizvodima da bi poboljšali neko svojstvo proizvoda, a hemija u hrani svakako nije poželjna.

Dijetalni načini pripreme jela

Priprema jela je od izuzetne važnosti u dijetalnoj ishrani. Svaka dobra dijeta uzima u obzir pravilan način pripreme hrane. Da bi neko jelo koje se termički obrađuje bilo dijetano, ono ne sme da se priprema prženjem, pohovanjem, niti pečenjem na ćumuru. Dijetalni načini pripreme jela su: pečeno na teflonu ili keramičkom tiganju, u rerni na papiru za pečenje, u rerni u kesi za pečenje, dinstano i tušeno. Na pomenute načine sačuvaćete nutritivnu vrednost namirnica a namirnice neće vezati ulje (dakle kalorije) kao pri prženju ili pohovanju.

Dijetalna ishrana smanjuje rizike od hroničnih oboljenja kao što su dijabetes, holesterol, bolesti srca i krvnih sudova, hipertenzuje i druga, a obolelima od ovih bolesti bi trebalo da pospeše smanjenju tegoba.

Hrana može biti lek, ali ne zamenjuje terapiju koju odredi lekar.

Dijetalna jela mogu biti u okviru bilo kojeg obroka, a obično se užine najbrže pripremaju i kao takve, treba da budu lagane. Ručak i večera su obično malo kompleksniji i u sebi sadrže i salate, mada one mogu biti i kompletni obroci.

Salate

salata8Salate su značajne u dijetalnoj ishrani kao izvor: biljnih vlakana, antioksidanata i drugih antikancerogenih jedinjenja, daju baznu reakciju krvi i mokraće, izvor su vitamina C i drugih vitamina, te mineralnih materija. Imaju dobru zasićujuću moć. Konzumiraju se pre glavnog jela. Količina salate od svežeg povrća treba da bude od 200 – 250 g za glavni obed.

Mogu se pripremati od voća i povrća ili njihove kombinacije. Salate koje se pripremaju od jedne vrste povrća su jednostavne salate. Biološki najvrednije salate su one koje sadrže raznovrsno povrće i povrće različitih boja (složene salate). Jednostavne salate dobijaju naziv prema povrću od koga se pripremaju. Složene salate se pripremaju:

  • sa više vrste i više različitih boja sirovog povrća;
  • sirovog i kuvanog povrća;
  • sirovog povrća i jabuke;
  • povrća (sirovog i kuvanog) u kombinacijom sa mesom (ribom);
  • povrća (sirovog i kuvanog) u kombinaciji sa kuvanim krompirom, testom ili pirinčem.

Složene salate treba da predstavljaju kompletan obrok. Dijeta bez salate je lišena obilja minerala i vitamina. Ukoliko se povrće termički obrađuje treba da bude: kuvano u pari, blanširano ili tušeno. Za pripremu svežih salata treba koristiti ulja koja sadrže preko 2% linoleinske kiseline, kao što su: repičino i sojino ulje, maslinovo, nerafinisano ulje (bundevinih semenki, suncokreta, susama itd.)

Vinegret preliv treba pripremati sa jabukovim sirćetom i dodavati sveže začinske biljke. Salate ne bi smele da budu prekisele, jer ometaju proces varenja. Za složene salate mogu se koristiti razni prelivi: kiselomlečni proizvodi, naročito sa manjim sadržajem masti, razređena kisela pavlaka sa jogurtom, sojin umak, majonez i marinade. Salate se do začinjavanja čuvaju na temperature od 4 – 8 º C.