Dijeta

Dijeta, hrana i ishrana

Dijeta da bi bila najbolji izbor za trajno i zdravo mršavljenje mora da bude pisana samo za jednu osobu, dakle da bude lična odnosno individualna. Takvu dijetu može da prepiše samo stručnjak u oblasti ishrane – nutricionista. Zdrava ishrana je ključ, a dijeta je sredstvo. Ishranom organizam dobija sve ono što mu je potrebno za pravilan psihički i fizički razvoj. Nedostatkom unosa hranljivih materija dolazi do raznih vrsta poremećaja i oboljenja. Problemi se takođe mogu javiti i ako se hranimo na neadekvatan način ili hranu u organizam unosimo u velikim količinama.

juznovoce

U organizam treba da unosimo onoliko hrane koliko dnevno potrošimo. Na energetsku potrošnju čoveka utiče više faktora. To su pol, godine starosti, vreme i uslovi pod kojima se obavlja rad, vrsta rada i trenutno zdravstveno stanje. Zato se dijeta, odnosno plan ishrane ne može prepisivati generalno.

Lična dijeta (individualni plan ishrane, lični jelovnik) se ne piše napamet. Nutricionista mora detaljno proceniti ukupno zdravstveno stanje pacijenta, uzeti u obzir koje namirnice on/ona voli ili ne voli i šta sme od toga da jede i kako da priprema obroke.

Takva lična dijeta najbolje deluje i najbolje utiče na pacijenta da promeni rđave navike u ishrani. Ona druga, iz novina, služi da proda novine.

Unos i potrošnja energije

Da bi se zadovoljila energetska potrošnja nije samo bitno koje će se količine hrane uneti, već kako će ona biti i u koliko obroka raspoređena. Svaka dobra dijeta mora da ima 4 do 5 obroka (3 glavna i 1-2 užine). Doručak treba da bude do 8 h, prva užina do 11 h, ručak oko 15 h, druga užina oko 17 h, a večera ne kasnije od 21 h. Užina treba da bude voćna ili neki mlečni proizvod.

Ishrana sa ovakvim obrocima koji su u razmaku od tri do četiri sata, organizmu obezbeđuje sve što je potrebno za normalno funcionisanje. Ishrana za obolele ima dodatnu težinu. Nutricionista mora da uzme i bolest kao varijablu koja ima svoje zakonitosti i uticaje.

Naravno, svi smo mi individualni i neke namirnice nam odgovaraju više nego neke druge. Da bi se pravilno propisala individualna dijeta dijetetičar-nutricionista mora da ima tačan uvid u sve parametre te osobe. Dakle: težinu, visinu, bodi mas indeks, porodičnu i ličnu anamnezu, laboratorijske nalaze, da li se pacijent bavi rekreacijom i gde i kako se hrani.

Svaki gubitak telesne težine kod odraslih osoba veći od 5 – 8 kg mesečno je štetan. Deca u fazi rasta i razvoja ne smeju da smršaju više od 3 – 5 kg mesečno. U protivnom može doći do usporenog rasta i problema na koštano-mišićnom sistemu. Kod odraslih tada može doći do problema u funkcinisanju unutrašnjih organa. Nažalost, puno je mladih osoba koji ne shvataju pogubnost popularnih opštih dijeta iz časopisa i rado ih praktikuju bez razmišljanja o zdravlju.

Dodatne informacije pronađite na blogu, kategorija o dijetama.

Ako mislite da dijeta služi da samo smršate par kilograma i nastavite po starom, varate se. Ona treba da vas nauči kako da održite novu manju kilažu isključivo zdravom i pravilnosm ishranom.

Ukoliko Vam je potrebna stručna pomoć, javite se i zakažite pregled.