Hrom: element u tragovima za bolju regulaciju šećera

By | 15.06.2018.

Hrom je hemijski element, metal, potreban organizmu u malim količinama. Iako nije jedan od osnovnih elemenata koji ulaze u sastav tela, proučavano je njegovo delovanje u pogledu šećera u krvi i kontrole dijabetesa, kao i zdravlja srca i mozga i uticaja na telesnu težinu.

Hrom igra ulogu u mehanizmu insulina, pospešujući ravnotežu glukoze u krvi i dajući nam stabilnu energiju. Istraživanja takođe pokazuju da hrom može pomoći zaštiti DNK hromozoma od oštećenja. Ovo znači da hrom može da deluje kao antioksidans i zaustavi ćelijske mutacije koje mogu dovesti do različitih hroničnih bolesti. Osim navedenog, hrom utiče na bolje zdravlje kardiovaskularnog sistema zbog svoje uloge u metabolizmu masti, pored proteina, ugljenih hidrata i drugih hranljivih materija.

Priroda protiv industrije

Nije svaki hrom zdrav. Prirodni, trovalentni hrom (Cr 3+) je biološki aktivnan i može se naći u hrani koju jedemo, dok je šestovalentni (Cr 6+) otrovan i kancerogen za čoveka i nastaje u industriji. Ovaj drugi, šestovelentni hrom je jedan od razloga što su mnoga izvorišta vode u razvijenom svetu zagađena i nepodesna za piće.

Trovalentni hrom je prirodno prisutan u mnogim namirnicama kao što su pivski kvasac, meso, povrće, žitarice i krompir. Hrom ulazi u telo kroz ishranu. Nedostatak hroma nije česta pojava u zemljama u kojima dominira ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima (čitaj: Srbija), jer većina ljudi u proseku konzumira dovoljno hroma iz namirnica.

S druge strane, neki medicinski istraživači veruju da je nedostatak hroma mnogo češća pojava, naročito kod osoba sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom. Takođe, starije osobe imaju veći rizik od nedostatka hroma nego zdrave odrasle osobe ili deca.

Simptomi nedostatka hroma

  • loša kontrola glukoze u krvi
  • osteoporoza
  • nedostatak energije, umor
  • nedostatak koncentracije i loša memorija
  • loše stanje kože
  • povišen holesterol
  • usoporen rast i razvoj
  • promene raspoloženja, anksioznost, nemir
  • pogoršanje zdravlja očiju
  • promene u apetitu i težini
  • otežano zarastanje rana

Prirodni izvori hroma

Brokoli, grožđe, krompir, pšenične klice, pivski kvasac, beli luk, kukuruz, bosiljak, junetina, ćuretina (organski hranjena), jaja, žitarice, pomorandža, boranija, jabuke, banane…

Koliko hroma je dovoljno?

Preporučene dnevne vrednosti unosa hroma su za zdrave osobe, žene 25 mikrograma, a za dojilje i muškarce 35 mikrograma na dan.

Lekari i nutricionisti preporučuju više doze hroma kod osoba sa postojećim slučajevima blage ili ozbiljne insulinske rezistencije ili dijabetesa: 200 mikrograma, pa čak i do 1000 mikrograma dnevno. Pre uzimanja suplemenata hroma obavezno konsultujte svog lekara.

Ne postoji konsenzus u zdravstvenoj struci da li je uopšte potrebno uzimati suplemente hroma ili ne. Većina stručnjaka za ishranu veruje da su izvori hrane mnogo zdraviji način za dobijanje odgovarajuće količine hroma.

Evropska agencija za bezbednost hrane objavila je 2014. godine izveštaj u kojem se kaže da hrom nema dokazane pozitivne efekte na zdravlje kod zdravih odraslih osoba, tako da je hrom uklonjen sa liste esencijalnih hranljivih materija.

Preterivanje u unosu hroma je retka pojava, jer hrom ulazi samo u ćelije u vrlo malim količinama (mala apsorpcija), dok se ostatak lako izbacuje iz tela. Svakako se ne preporučuje uzimanje više od preporučene doze.

Hrom pomaže kontrolu šećera u krvi

Hrom pozitivno utiče na insulin, hormon koji kontroliše šećer u krvi i pomaže transport glukoze u ćelije gde se koristi za energiju. Hrom takođe pomaže u skladištenju hranljivih materija širom tela, jer pomaže da bolje absorbujete hranljive sastojke iz ugljenih hidrata, masti i proteina iz hrane.

Pivski kvasac je bogat hromom i dobro je pomoćno sredstvo u podršci metabolizma šećera, što je korisno za sprečavanje insulinske rezistencije i mogući nastanak dijabetesa.

Utiče na smanjenje visokog holesterola

Hrom je potreban za normalan metabolizam masti, uključujući holesterol. Kada su istraživači na Odeljenju za medicinsko obrazovanje Merci bolnice i Medicinskog centra testirali efekte suplemenata hroma kod odraslih tokom perioda od 42 dana, učesnici su imali snižene nivoe ukupnog holesterola i niže vrednosti „lošeg“ LDL holesterola prilikom uzimanja hroma u odnosu na placebo grupu.

Hrom u dijetama

Hrom smanjuje rizik od gojaznosti i može pozitivno da utiče na manji unos hrane.

Jedna studija koju je uradio Biomedicinski istraživački centar na Državnom univerzitetu u Luizijani otkrila je da suplementi hroma efikasno pomažu u određivanju zdravog unosa hrane kod odraslih žena sklonih prejedanju koje imaju prekomernu telesnu težinu.

Posle upoređivanja efekata unosa hroma u odnosu na placebo kod 42 gojazne žene tokom osmogodišnjeg perioda, grupa koja je uzimala suplementaciju hroma svakodnevno je imala smanjeni unos hrane, smanjene nivoe gladi i blagi pad telesne težine.

Podržava zdrav metabolizam

Dobijanje adekvatnih količina minerala u tragovima kao što su hrom, kalcijum i magnezijum posebno su važne za fizički aktivne osobe.

Kada osoba ograničava telesnu težinu tako što jede manje hrane i više vežba, ona treba da u svoju ishranu uključi hranu bogatu hromom. Namirnice koje sadrže hrom su važne da bi se nadoknadio gubitak hroma zbog izlučivanja hroma znojem i mokraćom.

Za bolje zdravlje moždanih vijuga

Normalna uloga insulina utiče i na održavanju zdravlja mozga i kognitivne funkcije kod starijih osoba. Hrom može da poboljša nivo glukoze i reakciju insulina, pa korisno deluje i na funkcije mozga.

Za zdravu kožu bez akni

Brze promene nivoa šećera u krvi su povezane sa aknama i drugim kožnim bolestima. Hrom pomaže u ravnoteži sa nivoom šećera u krvi, a posredno utiče i na zdravlje kože. Hrana bogata hromom (kao što je brokoli) takođe obično sadrži i druge fitotrijente i antioksidante koji mogu poboljšati izgled kože i pomoći u borbi protiv akna i znakova starenja.

Za prevenciju osteoporoze

Hrom usporava gubitak kalcijuma, što je korisno za sprečavanje gubitka koštane mase i poremećaja vezanih za kosti, koji su naročito česti kod starijih žena. Zbog toga je i prirodni lek za osteoporozu.

Za bolje zdravlje očiju

Hrom posredno pomaže zdravlju očiju od bolesti kao što je glaukom. Glaukom je povezan sa dijabetesom i uzrokovan nastankom tečnosti u oku, što utiče na pritisak na osetljivi optički nerv, mrežnjaču i sočivo, što na kraju dovodi do slepila. Hrom može smanjiti rizik od dijabetesa i bolesti oka zbog svoje korisne uloge u kontroli glukoze u krvi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.