Kako post utiče na organizam?

By | 16.11.2017.

Kako se približava veliki Božićni post, mnogi vernici prilagođavaju svoje navike u ishrani. U toku posta se oni lišavaju namirnica životinjskog porekla, a uz takav režim ishrane vernici se pripremaju i duhovno. Neko posti ceo post, neko nedelju ili dve, strožije ili manje strogo. Neki to čine po savetu duhovnika, a neki i na svoju ruku. Posna ishrana u opštem smislu ne predstavlja gladovanje, već se u njoj nalaze namirnice biljnog porekla. To su povrće, voće, žitarice, ulje i orašasti plodovi, a vikendom i praznikom i riba i morski plodovi.

Najstrožiji je post na vodi, zatim na ulju, a onaj najblaži na ribi. Dugotrajan post svakako može da utiče na organizam, pa je možda potrebno više obratiti na signale koje nam naše telo daje.

Mnogi nutricionisti savetuju da se s vremena na vreme posti, ali ne nužno iz verskih razloga. Prema istraživanjima, post (u smislu ishrane) može da očisti organizam od toksina i podstakne bolju razmenu materija.

Vegane i vegetarijance ne treba poistovećivati sa osobama na postu, jer je post privremeni način ishrane, dok prva dva predstavljaju lični izbor osobe koja želi da se hrani na određen način. Post je dakle vremenski određen, a služi za pročišćenje tela i duha. On nije samo dijeta, odnosno program ishrane, već ima i svoju duhovnu funkciju.

Post nije za svakoga. Osobe koje imaju hronične bolesti svakako treba da se konsultuju sa svojim lekarom da li smeju da poste, na koji način i koliko dugo.

Hidrogenizovane biljne masti: NE, hvala!

Posna ishrana nije obilna poput uobičajene, jer je smisao posta da trpeza bude skromnija neko inače. Odricanje od mesa, mleka i mlečnih proizvoda i jaja, kao i svega ostalog što sadrži navedene namirnice uz smanjenu količinu hrane dovodi do toga da unosimo manje kalorija nego inače. Tako primoravamo telo da troši sopstvene zalihe masti. Još ako je taj post na vodi, unos kalorija je znatno ispod proseka.

Post ima smisla ukoliko ne preterujete u namirnicama biljnog porekla koja su industrijski proizvodi. Upotreba margarina i drugih proizvoda od biljnih ulja opterećuje ceo organizam, tako da od detoksikacije nema ništa. Dalje, ovo su jako kalorične namirnice, pa se lako može i preterati u kalorijama iako je jelovnik posan.

Prava posna jela ne sadrže ove loše biljne masnoće. One mogu biti uzrok mnogih oboljenja – od arterioskleroze do infarkta i šloga. Kada birate biljne masnoće, neka one budu (mono i poli) nezasićene, poput maslinovog ulja ili ulja koštica grožđa, lana i semena bundeve. Tu su i razni zdravi biljni puteri: kikirikija, badema, oraha, semenki bundeve, tahini… Margarinčinu izbacite iz frižidera, srce će vam biti zahvalno.

Začini ne treba da budu jaki  koji će vam opterećivati čula ukusa i mirisa, već umereni. Uzdržavanje od jako začinjenih posnih jela takođe izoštrava vaša čula pa ćete posle nekoliko nedelja posta moći da shvatite da li ste preterivali u nekim začinima. Istovremeno ćete pročistiti organizam.

Post, vitamini i minerali

Povrće i voće i žitarice su osnovna hrana u toku posta. Sve navedeno obiluje mineralima i vitaminima koji čiste kožu, kosu, pojačavaju imunitet, pospešuju varenje i regulisanje šećera i masnoća u krvi. Povrće i voće sadrže dijetetska vlakna, rastvorljiva i nerastvorljiva koja pozitivno utiču na rad creva i pražnjenje, sprečavajući opstipaciju. Kako ishrana u toku posta ne sadrži mlečne proizvode, smanjena je i mogućnost za nadutost. Mnoge starije osobe i ne znaju da su netolerantne na laktozu.

Živimo u svetu izobilja, dostupno je povrće i voće sa raznih krajeva sveta. Svežim voćem i povrćem možemo unositi minerale, vitamine i vlakna čak i kada to ranije nismo mogli. Alternativa je upotreba trenutno smrznutog povrća i voća, kao i suvog voća. Naravno, ne treba zaboraviti ni zimnicu: kiseli kupus, turšiju, ajvar, domaći kuvani sok od paradajza, a tu su i slatke varijante: džemovi i kompoti. Poznato je da je kiseli kupus jedan pravi rudnik vitamina i minerala i cenjen je od davnih vremena. Sarma može da se napravi i u posnoj varijanti i skoro nimalo ne zaostaje za „originalom“. Salata od kiselog kupusa je nezaobilazna u toku posta i jedna od najzdravijih.

Od žitarica birajte one integralne, dakle od celog zrna. One pored energije sadrže puno vlakana. Mahunarke, pasulj, boranija, sočivo, su pored energije bogate i proteinima, što u postu puno znači. Nije ni čudo što je prebranac sinonim za posno jelo.

Riba ribi grize rep!

Riba (plava) je dobar izvor omega 3 masnih kiselina i u postu se upotrebljava subotom, nedeljom i praznicima. U suštini sva riba i rečna i morska je zdrava jer sadrži i proteine, koji su bitni za pravilan rast i razvoj, a možemo je naći u ribarnici, svežu ili smrznutu.

Izbegavajte kupovinu pangasijusa, ribe poput domaćeg soma, jer je ovaj „proizvod“ iz Vijetnama uzgajan u ekstremno zagađenim vodotokovima reke Mekong. Umesto ove jeftinoće, izaberite neku skuplju, kvaliteniju i mnogo zdraviju ribu.

Riblje štapiće uzmite samo ukoliko nemate alternativu, a od proizvoda su još dostupni i smrznuti plodovi mora: lignje, dagnje, surimi… Konzervirana riba je takođe popularna tokom posta, mada je sveža uvek najbolji izbor. Paštete od ribe sadrže biljna ulja, pa da ne ponavljam priču od malopre.

Uticaj na organizam

Post na vodi može biti opasan po zdravlje ako dugo traje, jer se tako lišavamo i životinjskih i biljnih masnoća u ishrani, kao i proteina. Dakle, nema ribe ni ulja, pa tako ni dovoljno energije. Ovakav post ne preporučujem za višednevne postove bez konsultacije sa vašim lekarom, ukoliko primate terapiju. Kod posta na ulju i ribi ne postoji tolika opasnost, jer se ipak unosi više nutrijenata.

Post kao promena uobičajenog načina ishrane uglavnom dovodi od probavnih smetnji, ali to je kratkotrajna nuspojava. Ona se takođe javlja i nakon kraja višenedeljnog posta. Pored toga, usled promene ishrane može do glavobolje, razdražljivosti, anemije, depresije, gubitka apetita ili suprotno – gladi.

Glad se javlja ukoliko je šećer u krvi nizak (hipoglikemija) ili imate jače lučenje kiseline u želucu. Kada niste uobročeni, ovo je redovna pojava. Zato je bitno da i tokom posta imate nekih 4-5 obroka na dan, dakle tri glavna i 1-2 užine. Rasporedite ih na oko 3-4 sata odnosno prema vašim dnevnim aktivnostima.

Ako tokom posta nemate ideju šta da jedete, obično krenete sa pecivima, testeninama, džemovima, medom koji su po prirodi ugljeni hidrati. Oni su naravno izvor energije, ali ne treba preterivati, jer ćete tako uneti više kalorija nego što vam je potrebno. Posledica je nekoliko kilograma viška na kraju posta.

Čips, kokice, kikiriki, flips, razne grisine i druge grickalice su posne, ali ovakve užine nisu zamena za obrok, već samo dopuna. Ipak birajte zdrave grickalice, koje nisu energetski prejake u adekvatnim količinama.

Ukoliko vam višednevni i višenedeljni postovi ne odgovaraju, pokušajte sa jednodnevnim postom sredom i petkom. Dovoljno su kratki da ne mogu da načine štetu organizmu, a dovoljno su dugi da naterate sebe da razmišljate šta jedete i unosite manje onih namirnica kojima smo svakodnevno izloženi.

S obzirom na izbacivanje cele grupe namirnica, a u nedostatku dobre ideje za posan zdrav obrok, neminovno je da dođe do monotonije u ishrani tokom posta. Većina domaćica samo odbaci jela sa mesom, mlekom i jajima iz „normalne“ ishrane i nastavi sa tek ponekim posnim jelima, pa je tako ceo jelovnik skroman i nezadovoljavajuć.

Zato, smartfon u ruke i nađite neke fine posne recepte. Otkrijte neke nove ukuse, jela koja niste ranije probali. Prijatno!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *