Al se nekad dobro jelo… baš!

By | 07.09.2017.

Otkako se hranimo po savremenim trendovima, ne mogu da se oslobodim utiska da donekle idemo u pogrešnom smeru. Kako drugačije objasniti probleme savremenog čoveka koji se direktno tiču izbora hrane. Kao maslinovo ulje, beskvasni hleb, čija seme, losos, papaja i kumkvat će učiniti čuda… hoće, ali malo sutra ukoliko sve ostalo ostane isto. Šta vredi ono dobro kada telo bombardujete sa onim namirnicama koje su loše? A mnogo toga lošeg se duboko ukorenilo u našu savremenu ishranu, da smo izgleda zaboravili kako da uživamo u zdravoj hrani, pripremljenoj na tradicionalan način.

Nauka sa druge strane nudi svoja objašnjenja i neke nove teorije. Dakle, priče o bezglutenskoj ishrani, veganizmu ili do juče veoma popularnoj hrono ishrani. Šećer, so, belo brašno i zasićene masti, zar je to sve što smo videli od „baba roge“? Naš narod je vekovima živeo na tradicionalan način, jeo (kad je imao) prasiće, jagnjiće, kokoške, ribe, razno povrće i voće koje je sam mogao da posadi i ubere, bez industrije, ambalaže i danas neizostavne dostave.

Zasićene masti nisu bauk, slaninica i pršuta ne izazivaju rak, bar ne ona dimljena i sušena na solju i bukovini, bez ikakvih aditiva. Čips sa ukusom slaninice ili šunke sa pavlakom je totalno grozna priča i tu nema ničega zdravog. Tradicionalna neindustrijska hrana je ono što je dobro, industija je zlo.

Jelo po jelo… gozba!

Ako nekome još nije jasno da je pravi put odbaciti prerađevine i hraniti se što sličnije našim precima, onda je možda potrebno neke stvari posebno nabrojati od početka:

  • Baš kao kada pravite novo kupatilo, sigurno nećete tražiti najgore i najjeftinije pločice i materijal. Biraćete one koje vrede da bi to trajalo. Kombinujte najbolje materijale i kada pravite kupatilo i kada se hranite i tu nema problema.
  • Rafinisana hrana nije dobra za organizam, jer je uglavnom nutritivno siromašna. Sa druge strane energetski je jaka i samo nakratko zadovoljava neke potrebe. Od rafinisanih namirnica se goji jer nas one brzo čine gladnima, istovremeno nas trujući raznim aditivima.
  • Ishrana bez životinjskih masnoća je pogrešan pristup za one koji žele da smršaju, jer su vitamini A, D i E topivi u mastima. Od masti zavise i mnogi procesi u organizmu. Od nedovoljno masti u ishrani može se javiti amenoreja, ali i drugi veći problemi. Rafinisani margarini su ćorsokak, tuda ne idite.
  • Često slušam od mnogih kako su mlečni proizvodi loši, ali to jednostavno nije tačno. Gde može da bude pogrešno viševekovno iskustvo brđana starina od po stotinu leta koji su u ishrani na primer koristili puno ovčijeg kiselog mleka, sira i jagnjetine? Naravno da je sir zdrav, ali ne onaj industrijski u obliku trouglića ili listića, već tradicionalni, kakav su naše babe pravile. Kiselo mleko je nešto što svako treba da proba, po mogućnosti organsko.
  • Jelovnik naših predaka je bio prilagođen teškom radu na selu, pa je i hrana morala da bude masnija. Ovo su bile životinjske masti, ulje se gotovo nije ni koristilo. Savremeni čovek jedva da pomalo i prošeta, a hrani se kao drvoseča i to uglavnom nezdravom hranom. Prilagodite količine hrane aktivnostima!
  • Supe se u davna vremena nisu kuvale iz kesice ili koncentrat kocki prebogatih mononatrijum glutaminatom (ukusni otrov E-621). Koristile su se životinjske kosti i meso i domaće testenine ili knedlice, bez aditiva. To je prava zdrava supa i mnogo je ukusnija od one iz kesice.
  • Naši preci su jeli orahe i lešnike onako sirove, nisu ih mleli i mešali sa mlevenim keksom i uz kremić filovali palačinke pečene na teflonu. Tako su unosili zdrave biljne masnoće, a ne ovaj savremeni nutritivno obezvređeni užas.

Dokle?

Naravno, lista se ovde ne završava. Nekada se sve kuvalo i pripremalo natenane, ali zbog savremenog načina života gde je sve brzo, izgubili smo i taj luksuz. Važno je da shvatimo u čemu sada grešimo i da to što pre ispravimo. Danas samo oni entuzijasti koji grade biznis na starinskoj tradiciji u vidu seoskog turizma gledaju u budućnost primenjujući prošlost. Sve ih je više i to je najbolji dokaz da kao narod možemo sačuvati tradicionalne domaće specijalitete od zaborava.

Zar nebi bilo dobro da svi mi prenesemo nešto zdravo iz tradicionalne ishrane našoj deci?  Jasno je da današnji čovek nije na najvećem evolucijskom stepenu razvoja. Još uvek.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *