Pšenične klice u dijetalnoj ishrani

By | 01.05.2017.

Pšenične klice u zdravoj ishrani svakako imaju posebnu ulogu, a koristi u vidu boljeg zdravlja i vitalnosti organizma nisu zanemarljivi. Kao nutricionista mogu da preporučim pšenične klice najpre osobama koje su vegani ili su na specifičnim režimima ishrane. Naravno, pšenične klice se mogu koristiti i u uobičajnoj ishrani prosečnog građanina Srbije, dakle sportista, dece i trudnica, a lako se i pripremaju.

Pšenične klice su ništa drugo do proklijalo seme pšenice, a možete ga uzgajati i sami, naravno ukoliko to želite. Alternativa su biošopovi koji nude sušene pšenične klice. S obzirom da je sveže uvek najbolje, opšti recept za klijanje pšenice je jednostavan.

Pšenične klice – recept: nalivanje, ispiranje, klijanje

Trebaju vam jedna čista staklena tegla (720ml), gaza+ gumice (umesto poklopca) i naravno, voda i (najbolje rešenje) organsko seme pšenice. Nikako ne koristite klasičnu semensku pšenicu jer je ona tretirana hemikalijama.

Dobro opranu pšenicu stavite u teglu, nalijte dovoljno vode da ogrezne i poklopite gazom i gumicom. Najbolje je da potapate seme pšenice uveče pred spavanje, a ujutru (posle nekih 12 sati) isperete vodu, dakle prospete je ne skidajući gazu i ostavite nakratko teglu da stoji naopako pod uglom od 45°, tek da klice (pšenica) budu vlažne, ali da ne budu pune vode. Dovoljno je da ispirate seme pšenice par puta dnevno kako bi ono zadržalo vlažnost i proklijalo. Tako se eliminišu i zaostali mikroorganizmi i toksini i sprečava se da se klice ne ubuđaju. Kada klice dostignu nekih 1,5-2 cm (3-4 dana klijanja na oko 20°C), odradili ste posao. Nekoliko časova pre upotrebe, stavite teglu na direktno sunčevo zračenje, da klice dobiju malo hlorofila.

Klice se čuvaju u frižideru u poklopljenoj posudi (ili tegli sa poklopcem), najviše 3-4 dana (posle toga nisu za upotrebu), ali ih je poželjno svakodnevno isprati pod mlazom vode iz česme i naravno ocediti, kako bi zadržale svežinu.

Sastav i konzumiranje

Pšenične klice su najvredniji deo zrna pšenice i bogate su magnezijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, čak i selenom, kao i vitaminima B1, B2, B6, E. Vitamin E je antioksidans kojeg obično nedovoljno unosimo u organizam, a ima veliku ulogu u očuvanju zdravlja kože. Selen pozitivno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Nutritivno su vredne, ali i energetski, jer daju 287 kcal/ 100g. Od toga na belančevine dolazi 27 g, ugljene hidrate 20g i masti 11g.

Klice nisu nikakvo čudo, ali su prirodan eliksir za jačanje oslabljenog organizma, protiv osteoporoze i depresije. Najbolje ih je jesti isti dan ili sutradan, a najviše 3 do 4 dana. Ako ih uvedete u jelovnik, možete ih klijati svakodnevno u 3-4 tegle (u raznim fazama), tako da uvek imate na raspolaganju sveže klice.

Prve efekte na organizam prilikom konzumiranja pšeničnih klica ćete osetiti već za dvadesetak dana. Opšta je preporuka da se na svaka tri meseca, odnosno na smeni godišnjih doba (a obavezno zimi) konzumiraju pšenične klice kako bi se učvrstio i imuni sistem i predupredile sezonske bolesti. Klice su odlična zamena za sveže povrće. Kao sveže, klice se koriste u raznim salatama, šejkovima, sendvičima, sosovima, uz jogurt itd. Veoma su bogate vlaknima, što svakako doprinosi dobrom varenju, a umiruju i želudac. Preporučuju se i u dijetalnoj ishrani.

Sušene pšenične klice koje se mogu naći u bioradnjama, zadržavaju dobar deo nutritivnih karakteristika i mogu se koristiti kao sveže, ukoliko ne želite da se opterećujete klijanjem u vašem domu. Postoje i proizvodi od proklijale pšenice, a jedan od njih je i tonus hleb.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *