Prolećni umor i kako ga pobediti

By | 21.03.2017.

Proleće je stiglo, a umesto da pucate od snage i raspoloženja, osećate se umorno i pospano, bez koncentracije, sa izvesnim nemirom i glavoboljom… Prolećni umor nije provoaprilska šala, niti bolest, već stanje koje nastaje s dolaskom prvih dana proleća. Pogađa u principu sve starosne grupe. Prolećni umor nije neko teško medicinsko stanje, ali otežava svakodnevni život.

U vreme kada hladni zagrljaj zime popušta, organizam zbog jednolične zimske ishrane, nedostatka dnevnog svetla i nedostatka vitamina C i D trpi određene posledice. Imunitet je na niskom nivou, podložniji smo bolestima, lako se zamaramo, pospani smo i imamo slabu koncentraciju. Prolećni umor obično traje 2-5 nedelja, koliko je već organizmu potrebno da se prilagodi novom godišnjem dobu.

Neodložno treba potražiti pomoć lekara ukoliko je taj period duži od 2-5 nedelja i uz pojavu novih tegoba, od kojih su neke: izražen umor, bol u grudima, nedostatak daha pri minimalnom naporu.

Šta jesti kada zavlada prolećni umor?

Kada stegne prolećni umor, odmah posegnite za voćem, naročito citrusima, jabukama i prvim ovogodišnjim voćem (jagodama) koje lako možete naći u marketu. Osim voća, vodite računa da se dovoljno hidrirate, najbolje običnom vodom. Pokrenite se, toplo vreme i prirodna svetlost su idealna kombinacija za fizičku aktivnost, a kada ste umorni, nađite vremena i za dremku. Spavajte bar osam sati preko noći.

Uz unos dovoljno tečnosti i svežeg voća i povrća gledajte da imate manje kalorične obroke. Zima je bila doba kada smo jeli kaloričnije obroke, ali sada je vreme za hranu bogatu vlaknima i vitaminima. Stoga pravi izbor je: riba, zeleno lisnato povrće (zelena salata, kupus, keleraba…), mahunarke, jezgrasti plodovi. Ako imate vremena, prođite pijacom i nabavite svež zeleniš. Kupite rotkvice, brokoli, mladi luk, sremuš, šargarepe – svega toga ima u izobilju. Odmorite se od teških zimskih jela, onih zaprženih, masnih i teško svarljivih, osvežite jelovnik i budite umereni.

S proleća raste rizik od šloga i infarkta

Zima je doba kada se svi zavlačimo u zatvoreni prostor, svetla je sve manje, ishrana je siromašnija. S proleća se sve to menja, a kako je i usled promene klime taj temperaturni šok izraženiji, mnogi pate zbog tegoba pri prolećnom umoru. Hormoni se bude jer s prvim lepim danima telo luči više serotonina i dopamina, što znači da nas prožimaju sreća i motivacija.

Po pravilu toplije vreme širi krvne sudove, čime se snižava krvni pritisak, povećava puls, a počinje i glavobolja. Zato smo malo „grogi“ i pospani tokom prepodneva i ranog poslepodneva. Kada s večeri zahladi, krvni pritisak tada raste, a to može biti opasno za hronične bolesnike. Ovakve oscilacije naročito smetaju starijim osobama koje imaju srčane probleme, što može povećati rizik od infarkta i šloga. Dakle, oprezno sa tečnošću u kasno posle podne i veče.

Boravak u prirodi i na prolećnom suncu će pomoći telu da počne da proizvodi vitamin D koji će uz vitamin C iz voća i povrća osnažiti i osvežiti organizam i osloboditi ga toksina. Vreme ispred ekrana kompjutera, TV, tableta i telefona zamenite šetnjom u prirodi, vožnjom rolera ili igrama u prirodi. Povedite decu u prirodu, makar samo tokom vikenda. I naravno, pustite suplementaciju, ne trebaju vam vitamini uz apoteke, pijaca je mnogo bolji izbor.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *