Angina pektoris i značaj pravilne ishrane

By | 18.03.2017.

Angina pektoris je simptom bolesti srca kada se javlja bol u grudima zbog toga što srce ne dobija dovoljnu količinu kiseonika putem krvi. Osoba sa anginom pektoris tada oseća neku vrstu pritiska (stezanja) i bola koji može da se proteže po grudima pa čak i ramenima, rukama, vratu, vilici ili leđima. Takođe mogu se javiti i umor, mučnina, vrtoglavica, nedostatak daha.

U slučaju da se neki simptom dogodi, obavezna je poseta lekaru, kako bi se ovo stanje odmah dijagnostifikovalo i lečilo. Lekari tada daju i konkretne smernice u ishrani za kardiovaskularne bolesti.

Neki od najčešćih uzroka angine su:

  1. Koronarna bolest srca
  2. Prekomerno pušenje
  3. Visok krvni pritisak
  4. Visok nivo holesterola
  5. Arteroskleroza
  6. Povišen nivo šećera u krvi usled otpornosti na insulin

Angina pektoris: smernice u ishrani

Ove smernice su osnovni principi na kojima se zasniva ishrana kod obolelih od angine pektoris. Evo šta treba uzeti u obzir:

  • Imajte pet obroka dnevno u kojima dominira različito voće i povrće. Jedite ananas, grožđe, pomorandže i jabuke, zbog bogatstva vitamina C, koji pomaže u snižavanju nivoa holesterola. Izaberite plodove bogate rastvorljivim vlaknima kao što su kruške i jabuke. Ako već niste, uključite peršun u ishranu, koji je u narodnoj medicini poznato sredstvo koje olakšave tegobe kod angine. Upotrebljavajte i zeleno lisnato povrće.
  • Izbegavajte masnu hranu, bogatu holesterolom. Umesto toga, koristite namirnice koje nemaju u sebi zasićenih masnoća ili ih imaju u manjoj količini. Birajte posnije komade mesa (pileće ili ćureće belo meso umesto prasetine ili junetine) i izbegavajte hidrogenizovane masti (margarin).
  • Izbacite prženje iz jelovnika ili ga smanjite na minimum. Pri tome ne koristite životinjsku mast , maslac ni margarin, već ukoliko morate, pržite na nekom zdravijem ulju poput maslinovog (od komine masline) ili od koštice grožđa.
  • Riba je najzdravija hrana za srce jer sadrži puno zdravih omega 3 masnih kiselina. Zato bar tri puta nedeljno imajte ribu na meniju, na primer: haringa, losos, tunjevina (sveža) i skuša.
  • Smanjite količinu soli (NaCl) koju konzumirate. Natrijum iz soli je, kao što je poznato, loš za ceo kardiovaskularni sistem. Umesto natrijuma, unosite hranu bogatiju kalijumom, dakle, izaberite banane, kivi, breskve, paradajz
  • Birajte integralne žitarice umesto proizvoda od prerađenih žitarica (belo brašno), jer ćete tako unositi više vlakana. Takođe, dobar izbor je i vlaknasto voće kao što su ananas, dinja, pomorandže, šljive, smokve, kao i pšenične mekinje, ovas, ječam, orasi, pirinač i pasulj.
  • Pitajte vašeg lekara da vas posavetuje o ishrani naročito ako imate još neki zdravstveni problem.

Ograničite unos jednostavnih ugljenih hidrata, više se koncentrišite na složene ugljene hidrate. Posavetujte se sa svojim lekarom u vezi unosa gvožđa. Kada sve navedeno stavite u perspektivu, lako se uočava da se smernice za osobe sa anginom pektoris vode načelima mediteranske ishrane.

S obzirom da je gojaznost jedan od faktora rizika od nastanka angine pektoris, poželjno je držati svoju težinu na nekoj zdravoj vrednosti tako što ćete uvesti neka zdrava pravila u svoj način života. Više se krećite, neka vam to bude rutina, redovno nađite neku fizičku aktivnost, pa makar to bilo i šetanje psa. Ne koristite brze kreš dijete iz časopisa, jer one mogu prouzrokovati nutritivne nedostatke i tako pogoršati stanje kod angine paktoris.

Svi vitamini i minerali su važni za održavanje dobrog zdravlja, ali kod angine pektoris najbitniji je unos vitamina B kompleksa, kao i brojni minerali: kalcijum, fosfor, cink. Jedite voće i povrće u toku dana jer su bogati mineralim i vitaminima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *