Zdrava ishrana za zdravlje štitaste žlezde

By | 24.02.2017.

Poremećaj rada hormona, u prvom redu štitaste žlezde (tireoidne, štitne žlezde, štitnjače) je jedan od značajnih uzroka gojaznosti ili izrazite mršavosti. Tireoiditis je upala štitaste žlezde koja se nalazi sa prednje strane vrata ispod grkljana koja proizvodi hormone koji kontrolišu metabolizam. Štitasta žlezda može imati hroničnu upalu koja je spora i tada se javlja hipotireoza (usporen rad štitaste žlezde, stvara se malo hormona) ili akutnu kada se javlja hipertireoza (ubrzan rad žlezde, stvara se previše hormona).

Usporen i ubrzan rad štitnjače

Upala štitaste žlezde je grupa poremećaja, čiji oblicu su: Hashimoto-ov tireoiditis (najčešći uzrok hipotireoze), akutni i subakutni tireoiditis, tihi tireoiditis, tireoiditis indukovan lekovima, radijacijom i Riedel-ov tireoiditis. Svaki oblik ove bolesti ima svoje uzroke, karakteristike, dijagnozu, trajanje i rizike nastanka.

Upalu štitaste žlezde ponekad je teško dijagnostikovati. Uobičajeni simptomi usporenog rada štitaste žlezde su umor, dobijanje na težini, depresija, suva koža, i zatvor. U ređim slučajevima javljaju se oticanje nogu, bolovi, smanjena koncentracija, itd. Kada stanje bolesti postane ozbiljnije, zavisno od vrste, može se javljati nadutost oko očiju, usporavanje srčanog pulsa, pad telesne temperature, ili čak početne srčane insuficijencije. S druge strane, ako je reč o ubrzanom radu štitaste žlezde kod akutne upale štitnjače, simptoni su gubitak težine, razdražljivost, nervoza, nesanica, brz srčani puls i umor.

Ishrana kod ubrzanog rada štitaste žlezde

Pravilna ishrana kod ubrzanog rada štitnjače, hipertireoze, svakako ima svoje pozitivne posledice. To naravno ne znači da ćete se rešiti lekova, jer to ne dolazi u obzir. Ishrana je tu samo kao dodatni faktor ublažavanja stanja koje već postoji. Postoje neke namirnice koje blagotvorno utiču kod hipertireoze, dakle kada je ubrzan rad štitaste žlezde.

  • Bobičasto voće: jagode, kupine, borovnice, maline, ribizle… izaberite sami već prema sezoni kada dolaze na našu trpezu. Bobičasto voće je odličan izbor kod poremećaja rada štitaste žlezde jer su oni puni antioksidanasa koji pozitivno utiču na vaš imuni sistem. Preporuka je da u vašu užinu jednom dnevno uvrstite neku od moćnih bobica.
  • Uvrstite brokoli, kelj, karfiol ili kupus u vašu ishranu. Sve navedene namirnice mogu uticati na smanjenje količine hormona štitne žlezde koje ona proizvodi. Uvrstite ih u vaš jelovnik bar jednom dnevno.
  • Vitamin D i Omega 3 masne kiseline su pravi izbor za zdravlje štitaste žlezde. Losos sadrži vitamin D koji sa kalcijumom sprečava gubitak koštane mase. Losos takođeima puno omega-3 masnih kiselina. Pored ribe, tu su i jaja, pečurke, orašasto voće, maslinovo i laneno ulje.
  • Ćuretina i piletina su odličan izvor proteina jer telu trebaju proteini i za energiju i za izgradnju i održavanje mišića. Gubitak težine je čest simptom kod ubrzanog rada štitaste žlezde, tako da su potrebe za proteinima veće nego kod zdravih osoba. Alternativa mesu su proteini iz pasulja i jezgrastog voća.
  • Zeleno lisnato povreće (spanać, salata) je odličan izvor magnezijuma koji je neophodan za normalno funkcionisanje metabolizma.
  • Mlečni proizvodi: ubrzan rad žlezde iscrpljuje i kosti i povećava rizik od osteoporoze, a kao rešenje poželjno je unositi dovoljno kalcijuma u obliku mleka i mlečnih proizvoda više puta dnevno. Mlečni proizvodi ne prijaju svim obolelima od hipertireoze.

Šta se ne jede kad štitna žlezda ubrzano radi?

  1. U prvom redu namirnice koje sadrže puno joda su za izbacivanje. Jodirana so je jedna od njih, pa je zamenite sa nekom zamenom za so. Ne koristite u ishrani morsku travu jer je ona najbogatiji izvor joda.
  2. Kofein kao stimulans je kao i rafinisani šećer neprijatelj štitnjače, pa ih zaobilazite. Kafu zamenite nekim drugim napitkom koji ne sadrži pomenuto.
  3. Belo brašno i proizvodi od belog brašna su za izbegavanje. Zamenite ih integralnim proizvodima. Tako se smanjuje glikemijski indeks hrane, a nivo hormona se lakše normalizuje. Umesto belog koristite integralni pirinač.
  4. Šećer i sve gde je on prisutan, od slatkiša, sirupa, zaslađivača do industrijskih bezalkoholnih pića i drugih proizvoda. Na taj način održavate dobar nivo šećera u krvi i ne unosite prazne kalorije.
  5. Crvena mesa, bogata holesterolom i zasićenim masnoćama su svakako za izbegavanje. Ovako se smanjuju simptomi upale štitne žlezde. Zamenite crveno meso plavom ribom koja je bogata omega 3 masnim kiselinama.
  6. Margarini i sve od njih, dakle hidrogenizovane biljne masnoće. Trans masti su štetne i za zdrave osobe. Kažite „ćao“ krekerima, kroasanima, žužu i drugim vragolijama.
  7. Punomasni mlečni proizvodi. Zamenite ih obranim mlekom i jogurtom i mladim sirom umesto starih sireva. Kod pojedinih osoba mlečni proizvodi izazivaju reakciju zbog netoleranicije na laktozu, pa se tada oni izbegavaju ili se koristi mleko bez laktoze.
  8. Alkohol je kod obolelih od hipertireoze za izbegavanje, bez izuzetka. On utiče na energiju i na dobar san, a povećava i rizik od osteoporoze.

Ishrana kod usporenog rada štitaste žlezde

Iako ne postoji uopštena dijeta kod usporenog rada štitaste žlezde, hipotireoze, obroci treba da imju dovoljno povrća, voća, žitarica, proteina i zdravih masti. I naravno sve to treba kalorijski da odgovara oboleloj osobi, jer je gojaznost česta posledica usporenog rada štitnjače. Neke namirnice (npr, hrana bogata vlaknima) i suplementi (npr, gvožđe, kalcijum) mogu da utiču na to kako se apsorbuju lekovi, pa se konsultujete sa svojim lekarom o namirnicama i suplementaciji. Čime je dobro hraniti se u ovom slučaju?

  • jod je veoma bitan kod usporenog rada štitaste žlezde, a izvori su jodirana so, morska trava (kao salata jednom nedeljno), naravno ne treba preterivati sa solju, jer ona negativno utiče na kardiovaskularni sistem.
  • jogurt, grčki jogurt, kao i organsko nemasno mleko i sir su odlični izvori kalcijuma i joda. Sve u svemu mlečne proizvode treba uzimati u umerenoj količini.
  • selen kojeg ima u brazilskom orahu, dovoljno je uzeti samo jedan dnevno. Selen pozitivno utiče na regulaciju hormona štitnjače. Ostale orašaste plodove (bademi, lešnici, orasi, kikiriki) treba izbegavati.
  • cink kojeg imamo sasvim dovoljno u junetini i ćuretini, kao i rakovima i škampama, koji pospešuje regulaciju hormona i smanjuje simptome. Jaja su takođe superhrana i sadrže i selen i cink.
  • plava riba, npr. tunjevina, bakalar, bogata je omega 3 masnim kiselinama i jodom.
  • godži bobice, borovnice, brusnice i drugo voće bogato antioksidansima su pravi izbor protiv dejstva slobodnih radikala koji negativno utiču na rad štitnjače.

Šta bi ipak trebalo izbegavati kod hipotireoze?

  1. Gotova jela, brza hrana i sva industrijska hrana. Ona sadrži prevelike količine soli i skrivenih masnoća kao i aditiva koji takođe mogu negativno uticati kod upale štitnjače.
  2. Puter, majonez, masni i topljni sirevi i sva druga masna hrana i slatkiši kod usporenog rada štitaste žlezde se takođe izbacuju.
  3. Sledeće u redu za izbegavanje su namirnice koje sadrže soju. Soja sadrži fitoestrogene, koji povećavaju šansu za dobijanje hipotiroiditisa. Ako do upale štitnjače ipak dođe, preporuka je da se smanji unos soje.
  4. Karfiol, kelj, brokoli, kupus kod usporenog rada štitaste žlezde treba znatno prorediti ili izbaciti. Ako ih ne možete izbaciti, onda ih dobro skuvajte.
  5. Od voća se kod hipotireoze izbegavaju kruške, breskve i jagode.
  6. Celijakija je baš kao i upala štitaste žlezde autoimuna bolest i ima izvesne dodirne tačke sa njom. Izbegavanje žitarica koje sadrže gluten može imati pozitivan uticaj kod hipotireoze prema istraživanjima rađenih 2007. godine u Velikoj Britaniji, a preventivno smanjuje rizik od njenog pojavljivanja.
  7. Previše vlankanste hrane (preko 35 g dnevno) može imati loš uticaj kod usporenog rada štitaste žlezde odnosno na medikamente koji se daju u terapiji bolesti.
  8. Isto važi i za kafu, koja se takođe izbegava. Ukoliko obolela osoba ne može bez kafe, lek treba popiti bar pola sata pre šoljice kafe.
  9. Alkohol i pušenje se strogo zabranjuju kod svih bolesti štitaste žlezde jer imaju toksičan efekat.

Na kraju ovog teksta potrebno je opet naglasiti da uravnotežena ishrana ne zamenjuje lekove koje propisuje lekar, endokrinolog, već se hrana konzumira uz propisanu terapiju. U svakom slučaju, potrebno je konsultovati vašeg lekara o ishrani koju sprovodite kako nebi došlo do interakcije pojedinih namirnica sa lekovima. Termička obrada pojedinih namirnica znatno smanjuje njihov uticaj na lekove.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *